Srce mi je najbolji savetnik

Dragan Raca je bio najbolji mladi trener Evrope, najbolji trener Evrope, najbolji trener Kipra, Libana, Kine, selektor ol star ekipa. Šampion u tri države, šampion i vicešampion Azije, šampion Evrope (B rang), najbolji strelac u istoriji kiparske košarke, najbolji strelac i igrač Druge savezne lige SFRJ i još mnogo toga, ali je i diplomac Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, počasni doktor na više univerziteta. Principi života, rada, snažniji i na prvi pogled manje vidljivi tragovi ispunjavaju život čoveka rođenog u Bosanskom Grahovu i nekoga kome je Šabac važan deo života, još od 1982. godine.

-Svaka sredina ima svoje specifičnosti, ali uvek mi je bilo važno s kim sam, ne gde sam. Imao sam najvažniju podršku porodice i lako sam se prilagođavao. Šabac je moj, ovde je mir koji mi prija više od svake buke velegrada. Šapcu ne dolazim, Šapcu se vraćam – zbori na početku Dragan Raca.

Foto: "Glas Podrinja"

Igrao je u Kninu, juniorskoj ekipi koja je pobeđivala juniore najvećih timova Jugoslavije. Bio u sastavu nezvanične reprezntacije Dalmacije koju je selektovao Krešimir Ćosić. Pre seniorske karijere sledio je vojni rok u Sarajevu.

-Kasnije sam saznao da sam tendenciozno poslat tamo. Voleo sam košarku, ali sam želeo da studiram. Još je u sastavu Bosne bio Mirza Delibašić, želeli su da zaigram za njih i da studije upišem tu. Nisam prihvatio. Preselio sam se u Beograd. Bio je poziv od Partizana, ali mi je prioritet bio Prirodno-matematički fakultet. Košarku sam igrao za KK „22. decembar“ – seća se Dragan, odličan student najbolji strelac i igrač Druge savezne lige koji potom neočekivano dolazi u Šabac.

-Ne znam zašto sam tako izabrao, ali sam osećao da treba. Zaljubio sam se vremenom u grad, zaljubio se u gradu i ispostavilo se kao pravi potez. Trenirali smo dobro, igrali lepu košarku. Igrao sam sa odličnim igračima i ljudima. Uvek sam, kroz život, verovao osećaju i ne mogu da žalim jer sam slušao sebe, naprotiv.

Foto: Privatna arhiva

Kiparske godine
Godine na Kipru su posebne, ponovo na širem polju od takmičarskog. Kao igrač je bio najbolji poenter, MVP. APOEL i AEL je vodio do završnice evropskih takmičenja u Euro čelendžeru s mesta trenera. Kao selektor je Kipar vodio do zlata na B Prvenstvu Evrope i to bez poraza.

-Ponosan sam što smo klupske uspehe postigli sa domaćim igračima. Vlasnik je imao veliku količinu novca, ali sam želeo da izgradimo snažan tim sa mnogo domaćih igrača, jer je to dobitak za kiparsku košarku – ističe Raca, a iako je za rad od marta do juna 1999, tokom NATO agresije dobio orden SRJ, teško mu je da oživljava ta sećanja.

Kada sam došao u Liban još su postojale jake tenzije između hrišćanskog i muslimanskog stanovništa. Postojale su ekipe jednih i drugih, ukoliko su na istom mestu komunikacije nema. Kada sam u hrišćansku ekipu doveo igrača druge religije bio je to presedan. Vremenom je taj igrač postao prva zvezda našeg tima i miljenik navijača

-Najtežih šest meseci u životu. Spavao sam prosečno dva sata, prijatelji su me zvali od prvog dana, nudili smeštaj za svakoga iz Srbije ko može da dođe do Kipra. Obezbeđivali smo pomoć, aktivno sam sarađivao sa Ivanom Mrkićem, ondašnjim amabasadorom SRJ. Prijatelj, vlasnik štamparije me je pozvao i pitao kako može da pomogne. Dobio sam ideju da napravi nekoliko desetina hiljada majica sa metom (čuveni target). Predložio sam da protesti budu ispred baze Velike Britanije na Kipru, jer samo tako će ih ispratiti BBC. Dobro sam znao grčki i prevodio sam dnevnik na srpski predstavnicima Srbije.

Kina kao NBA
- U Kini je NBA sistem. Klub je franšiza koja se seli iz grada u grad. Vodio sam isti tim pod tri imena u tri grada. Utakmice su sport, ali i zabava. Kada je bio lokaut u NBA ligi 2011, vlasnik tadašnjeg mog kluba Gvanžua dogovorio je dolazak Dirka Novitskog. Te sezone bi verovatno svi došli sva najveća imena u Kinu, međutim postojalo je pravilo da ne može u istoj da budu potpisani ugovori sa dva kluba. Kobi Brajant je bio gost na našim utakmicama.

Liban i prošlost
Nalazio se na čelu stručnog štaba Iraklisa, rasadnika najvećih grčkih igrača u trenutku kada je Grčka imala najjaču ligu u Evropi. Ekipe su vodili domaći treneri, Željko Obradović, Dušan Ivković i on. Niko nije razumeo kada je odlučio napusti Solun i prihvati poziv libanske Sageze. Odmah je postao klupski šampion Azije.

-Kada sam došao u Liban još su vladale jake tenzije između hrišćanskog i muslimanskog stanovništa. Postojale su ekipe jednih i drugih, ukoliko su na istom mestu komunikacije nema. Kada sam u hrišćansku ekipu doveo igrača druge religije bio je to presedan. Vremenom je taj igrač postao prva zvezda našeg tima i miljenik navijača.

Ubrzo je postao selektor Libana. Reprezentaciju je vodio do srebra na Kupu Azije (2007), potom je bio četvrti (2009), obezbedio plasman na Svetsko prvenstvo 2010. u Tursku, bio na pobedu od Igara u Pekingu. Prvi izazov imao je odmah.

Foto: Privatna arhiva

-Direktor reprezentacije me je pozvao i rekao da ćemo imati problem jer je u sastavu devet hrišćana i samo četiri igrača islamske veroispovesti. Preuzeo sam odgovornost, na klupskom primeru pojasnio svima razloge i ostvarili smo vrhunske rezultate.

U Libanu su ga svi voleli, ali kao i u ranijim promenama sredine slušao je osećaj. Rekao je DA Kinezima. Došao je u ligu gde su većina trenera Amerikanci. Međutim nije samo sport učinio da srce poželi daleki istok.

-Nisam bio samo trener, pomagao sam na univerzitetima u Kini (koorinator i supervizor projekata Guangsi univerziteta za obrazovanje učitelja i Guangsi univerziteta nauke i tehnologije, kao i još 12 univerziteta u Kini u saradnji sa univerzitetima SAD, Australije i Rusije – dodatak D. B.), trudio se da doprinesem ne samo košarkaškom napretku igrača i domaćih trenera, već da napreduju i kao ljudi.
Sport je divan, ali nije ceo život, čak i kada nema povreda, veći deo života profesionalni sportista nije u sportu.

Dražen hteo Mikana
-Mikan Grušanović je čudo šabačke košarke. Igrali smo (Zorka) u Kupu protiv Cibone, budućeg šampiona Evrope i na poluvremenu mi je prišao Dražen Petrović upitavši ko je broj devet. Hteo je da se zauzme kako bi Mikan došao u Zagreb, Dražen je želeo da igra sa Mikanom! Dok sam igrao za Šibenku, u godinama kada je to bio najbogatiji klub Jugoslavije, imali su čak ideju da vrate Dražena iz Cibone, trebao nam je centar. Želeli su Mikana. Nisu žalili novca, spremni da dođu iz Šibenika do Klenja, da voze celu noć, međutim Mikan nije hteo daleko od svog sela. Bio je čudo kao igrač, ali i kao čovek poseban i jedinstven. Mogao je da zaradi mnogo više novca, da napravi veću karijeru, ali je srećan i to je važno.

Iako deluje da je trening jedini put do uspeha. Samo sportski napredak ne donosi dugoročno benefite bez obrazovanja, naglašava Dragan Raca.

-Imao sam na probi mnogo igrača koji su imali brzinu, visinu, snagu i činilo se da treba izabrati najbolje od najboljih, a onda vidite kako ne znaju da misle, da procenjuju igru i uz sav potencijal nije moguće da postignu nešto više. O profesionalnom sportisti brine tim ljudi. On trenira i to je jedina obaveza, sve drugo mu obezbeđuju. Kada završi karijeru nema više ništa od toga, a treba da brine o sebi i porodici. Bez obrazovanja oni nisu spremni na to. Nemaju zanimanje, naviknuti na drugačiji život teško se snalaze u novom, problemi eskaliraju i uvek postoje posledice, a često su i nemerljive.

Trudio se da doprinesem ne samo košarkaškom napretku igrača i domaćih trenera, već i da napreduju kao ljudi. Sport je divan, ali on nije ceo život, čak i kada nema povreda, veći deo života profesionalni sportista nije u sportu

Pre tri godine je postao najplaćeniji trener van NBA lige. Za sve što je učinio u svom radu u Kini, značajno širem od košarkaškog, zavredeo je priznanje “Zlatni gong”, koje se dodeljuje jednom u deceniji i obuhvata sve oblasti života. Istovremeno se našao na poštanskoj markici u Kini.

-To je neverovatna čast za koju nisam znao ni da sam kandidat. Trofeji poštovanja ljudi su najvrednije dostignuće za mene i ono što ostaje iza. Danas je u Kini tri strana trenera, četvrti je selektor Đorđević, svi ostali su domaći.

Najvažnije je u srcu
Dragan Raca je autor 20 stručnih dela iz oblasti košarke. Supruga Branka je bivša košarkašice, ćerka Ivana je oslonac reprezentacije Srbije, Tijana igra za Kipar. Ivana je diplomirani psiholog, draftovana je od Los Anđeles Sparksa, Tijana je takođe stekla visoko obrazovanje.

Foto: Privatna arhiva

-Same su birale svoj put, kao i supruga, kao i ja. Mi smo bili podrška, ništa više. Ponosan sam na obe, jer su postigle da budu sjajne osobe, obrazovane devojke i odlične sportistkinje. Gledamo ih i navijamo za njih. Vidim da su srećne, to je sve što sam želeo da postignu, to je jedino i važno.