Ponosni na slavne pretke

“Istorijska soba Prnjavor 1912-1928” svečano je otvorena u četvrtak. Mini muzej, koji se nalazi u prostorijama Doma kulture “Prnjavor“, upriličilo je Društvo za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova do 1918. Prnjavora. Istorijska soba čuva imena 1.300 stadalih iz Prnjavora u Prvom i Drugom svetskom ratu, tekstove i fotografije koji dokumentuju ova stradanja i istoriju sela, ali i originalne predmete i odlikovanja iz Cerske bitke, Solunskog fronta, balkanskih ratova, odreden Karađorđeve zvezde...

Otvaranju je prisustvovao veliki broj gostiju iz različitih ustanova i institucija, sveštenstvo, članovi Društva iz Beograda i Prnjavora.

Foto: "Glas Podrinja"

-Prethodnom predsedniku Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova do 1918, pre 15-ak godina dala sam ideju da otvorimo muzej, a on je predložio da se nazove “Istorijska soba“. Međutim, do pre nekoliko godina nismo imali prostor. Kada smo dobili ovu sobu ona je bila neupotrebljiva. Sanirali smo je ugavnom svojim sredstvima i uz pomoć Saveta Mesena zajednice. Nakon što smo obnovili prostoriju nismo imali sredstava da krenemo u realizaciju muzejske postavke. Tada se pojavio Dejan Vasić, naš Prnjavorac, čiji su pretci stradali u Prvom svetskom ratu i želeo je da pomogne. Ja sam napisala tekstove, a on je sakupio eksponate i sva potrebna dokumenta koja su mogla da se nađu. Zajedno sa njim je radilo još tridesetak potomaka, tako da se to pretvorilo u lepu akciju i dosta radova nam je urađeno besplatno, rekla je Darinka Rajičić, predsednica podružnice Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova do 1918. godine Prnjavor.

Darinka Rajičić, Foto: "Glas Podrinja"

Dejan Vasić iz opravdanih razloga nije prisustvao otvarnju, ali tu je bio njegov saradnik na ovom projektu, Željko Veselinović. Navodi da im je, pored Darinke Rajačić, velika pomoć i podrška pružena i od strane Dragane Jurišić, predsednice Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova do 1918.

Željko Veselinović, Foto: "Glas Podrinja"

-Sredstva za opremanje “Istorijske sobe“ smo lako sakupili. Dosta meštana se odazvalo, ali i naši iz dijaspore, tako da smo novac brzo sakupili. Zahvalni smo njima, ali i onima koji su pomogli radovima. Prnjavorci su nam dali retke, a izuzetno vredne predmete, koji su sada eksponati u ovom mini muzeju. To su predmeti koji su pripadali njihovim precima, imamo čaure od pešadijskog naoružanja, haubica, ordenje, albanske spomenice, čuturice, dvoglede. Ovde je sada istorija u malom Prnjavora i svih njegovim 1.300 žrtava, rekao je Veselinović.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Prnjavor Miloš Jekić zahvalio je svim meštanima koji su doprineli ostvarenju ideje „Istorijske sobe“, a posebno Dejanu Vasiću, kao i Dragani Jurišić, ali i svim gostima koji su odvojili vreme kako bi uveličali ovaj događaj.
-Spomen soba je bitna za selo, ona pokazuje šta su naši preci doživeli kroz istoriju i koliko njih se žrtvovalo da bi nama omogućili da danas živimo u slobodi. Zbog toga imamo i čast i obavezu da čuvamo sećanje na njih, negujemo našu istoriju i tradiciju, kulturu i običaje. Bez toga mi nemamo identitet. Hvala im za sve što su učinili za nas, a najmanje što mi možemo je da čuvamo uspomenu na njih. Soba podseća na jedan bezuman period koji je desetkovao meštane Prnjavora i nadamo se da će u narednom periodu biti interesantna i prosvetnim radnicima koji bi doveli decu van našeg sela kako bi se i oni bolje upoznali sa ovim delom istorije, rekao je Miloš Jekić i dodao da će „Istorijska soba“ biti dostupna svima koji žele da je posete.

Dragana Jurišić, predsednica Društva, istakla je zasluge podružnice Društva Prnjavor, ali i svih meštana Prnjavora koji su radili na realizaciji ideje stvaranja “Istorijske sobe“. Podsetila je da su meštani učestvovali od početka u ostvanjivanju ideje, od čišćenja i sređivanja prostora, do davanja ličnih predmeta svojih predaka.

Dragana Jurišić, Foto: "Glas Podrinja"

-Na ovom mestu čuvaće se uspomena na njihove tragično stradale pretke. Nijedno mesto u Srbiji nije postradalo kao Prnjavor, te odavno zaslužuje jednu ovakvu spomen-sobu. Naručito je tragično to što su stradali uglavnom civili, van zone vojnih dejstava, i što su ubijani na najsvirepije moguće načine. Tim povodom, Prnjavor je jedino mesto koje je ukazom Kralja Aleksandra iz 1934. godine odlikovano ordenom Karađorđeve zvezde četvrtog stepena sa mačevima, a koji smo nedavno uspešno vratili stanovnicima Prnjavora, rekla je Dragana Jurišić.

Zoran Antić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsetio je da se ove godine obeležava 110. godišnjica od početka Prvog svetskog rata i pobeda na Ceru i Kolubari, ali i 20. godišnjicu pogroma srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i 25. godišnjicu odbrane Srbije i stradanja našeg naroda u NATO agresiji na SR Jugoslaviju.

Zoran Antić, Foto: "Glas Podrinja"

-Prnjavor je dao nemerljive žrtve, još od vremena Karađorđa i Miloša. Drago mi je da jedna mala mesna zajednica drži do svog nacionalnog dostojanstva, ponosa i časti i učestvuje u negovanju tradicija svoje države i svog naroda. Nadam se da ćemo kao Ministarstvo nastaviti saradnju i sa Gradom Šapcem i sa MZ Prnjavor, kao i sa Društvom za negovanje tradicije, rekao je Zoran Antić.

Aleksandar Jovanović, načelnik Gradske uprave grada Šapca izrazio je da mu je čast i zadovoljstvo što učestvuje u otvaranju “Istorijske sobe“ koja ima za cilj čuvanje i negovanje sećanja na stradanje i herojstvo meštana Prnjavora.

Aleksandar Jovanović, Foto: "Glas Podrinja"

-Najočitiji spomenik stradnja Prnjavora i ovog dela Mačve u Prvom svetskom ratu je “Ćele kula Zapadne Srbije“ - Spomen kosturnica u porti crkve Svetog proroka Ilije. Značajnim spomenicima sećanja dodajemo i ovu spomen sobu koja će predstavljati važno mesto sećanja na sve stradale, ali i edukativni prostore za sve posetioce, rekao je Jovanović.

Tokom svog obraćanja na svečanom otvaranju Darinka Rajičić podsetila je okupnjene na najteže dane za Prnjavor. Austrougari su u selo ušli 12. Avgusta 1941, a njihova prva žrtva bila je devojčica od 12 godina koja je hranila svinje. Meštane su ubijali, žive bacali u jame i spaljivali. Najmlađa žrtva imala je samo tri meseca, a najstarija 92 godine. Samo tokom tog prvog napada ubijeno je više od 220 meštana.

Nakon svečanog otvaranja i osveštavanja “Istorijske sobe“ gosti su posetili OŠ “Kralj Aleksandar Karađorđević“ čiji su učenici pripremili prigodan program.