21. mart 2024.21. mar 2024.
Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Savet stručnjaka

Prihrana pšenice

Posebno ukazujem na značaj đubrenja u proizvodnji pšenice. Ono se podešava prema rastu i razvoju useva, odnosno momentima kada se formiraju komponente prinosa. To je vreme formiranja sklopa, dužine i broja klasića u klasu, cvetova i nalivanja zrna.

Nestručno i nepravilno izvedeno đubrenje može imati suprotne efekte od onih koje želimo, odnosno naneti štetu i smanjiti prinose.

Specifično je đubrenje azotnim đubrivima, fosfor i kalijum se najčešće daje u jesen, dok se veća količina azota unosi u proleće. Obično se daje 120-160 kg čistog azota po hektaru. Od 20-30 kg se unosi u jesen kada je korisno upotrebiti i ureu koja deluje u drugom delu vegetacije. Pošto se dublje zaore, azot iz uree se koristi kasnije, pošto se razvija korenov sistem i dođe u dublje slojeve.


Prva prihrana se vrši po isteku zime i namenjena je da potpomogne prolećnom bokorenju kada se konačno formira sklop. Klas se takođe, formira u rano proleće, odnosno njegova dužina i broj klasova. U slučaju da se ne upotrebi dovoljno azota , a neće se iskoristiti rodnost sorte i dobiti visok prinos. Unese li se više ovog elementa, može se izazvati prejako bokorenje i kasnije poleganje, što će opet smanjti prinose. Zbog toga je najbolje količinu azota u prvoj prihrani odrediti na osnovu stanja useva: ako je dobro prezimilo, potrebno je manje azota nego kad je sklop povređen. Vremenske prilike, takođe, utiču na upotrebu azota: toplo vreme i dovoljno vlage u zemljištu utiču na oslobađanje azota iz zemljišta koje biljka može iskoristiti pa se dodaju manje količine azotnih đubriva.

Pojedine biljne vrste u predusevu ostavljaju zemljište bogato hranivima ( krompir, đubrenje stajnjakom, leguminoze ) i manja je potreba za obilnim đubrenjem u prvoj prihrani. Ako su predusevi bili kukuruz i pšenica, onda se mora računati na upotrebu većih količina azota.
Druga prihrana se izvodi pred vlatanje- pre nego što se izduži donji internodiji.

Foto: Pixabay


Zato je važno da se izvede na vreme? U samom početku vlatanja formiraju se cvetovi u klasu pšenice na šta azot veoma povoljno deluje. Ako se prihrana izvede kasno, u sredini vlatanja, cvetovi su već formirani i ne može se uticati na njihov broj. Dovoljno je dodati 30-40 kg čistog azota i da se postigne željeni efekat.. najbolje rezultate daje KAN a može se davati i NPK đubriva sa većim sadržajem azota.

Ukoliko se ukaže potreba može se izvesti i treća prihrana, u periodu klasanja ili cvetanja. Ta prihrana je nesigurna jer se izvodi u sušnom periodu pa se ne mogu otopiti đubriva da biljka može iskoristiti hraniva. Treba naglasiti da biljka, u ovo vreme, koristi azot iz uree koja je unesena u jesen što povoljno utiče na nalivanje zrna i prinose. Tačnu količinu hraniva za prihranu najbolje je odrediti hemijskom analizom, uzorkom N-min metodom.

Za prosečan prinos, na njivi prosečne plodnosti, ne bi trebao ići sa manje od 100 kg čistog azota/ha. Proizvođači koji računaju na veće prinose i na plodnim zemljištima moraju osigurati oko 150kg N/ha. Veća količina ovih hraniva neće štetno delovati i iskoristiće ih naredna biljna vrsta.


Jedino ako NPK đubriva nije bilo dovoljno, ( fosfor i kalijum ) mogu se uneti u prvoj prihrani, što se daju ranije to je veća mogućnost da će ih biljke bolje iskoristiti.

Stajsko đubre je podesnije za okopavine,( krompir, kukuruz ) nego za pšenicu. Ako se, ipak upotrebljava u jesen, pred setvu pšenice, mora se upotrebiti zreliji stajnjak. Ovo zbog toga što sveži stajnjak veže za sebe deo N iz mineralnih đubriva namjenjen pšenici. On se kasnije oslobađa, ali se štetne posledice ne mogu izbeći, stajnjak je inače jednostrano đubrivo iz kojeg se, uglavnom može računati na azot što se kod određivanja količine mineralnih đubriva, mora imati u vidu. Preterano đubrenje dovodi do jakog bokorenja, pregustog sklopa i laganog poleganja useva.
Dipl ing Darko Simić

Najnoviji broj

23. maj 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa