18. april 2024.18. apr 2024.
Foto: Canva

Foto: Canva

PROLEĆNI RADOVI

Prihrana strnih žita

Pre prihrane i pre setve, neophodno je da se uradi agrohemijska analiza zemljišta. Na osnovu analize, odnosno sadržaja lako pristupačnog azota i drugih hranljivih elemenata u zemljištu kao i kiselosti, daje se preporuka za vrstu, vreme i količinu nephodnih hraniva
Prihrana strnih žita je veoma važna agrotehnička mera, koja se izvodi u ranoj fazi vegetacije odnosno rano u proleće.

Pre prihrane i pre setve, neophodno je da se uradi agrohemijska analiza zemljišta. Na osnovu analize, odnosno sadržaja lako pristupačnog azota i drugih hranljivih elemenata u zemljištu kao i kiselosti, daje se preporuka za vrstu, vreme i količinu nephodnih hraniva.

Prihrana se zasniva na sledećem:
- potrebi biljaka za intezivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima
- planiranog prinosa
- preduseva
- plodnosti zemljišta
- vremenskih uslova ( padavina )
- proizvodnog potencijala sorte
- predsetvenog đubrenja ...

Po pravilu strna žita se prihranjuju dva puta azotnim đubrivom. Treća prihrana je retka i zavisi od stanja useva i uslova gajenja i obično je folijarna.
Prva prihrana se izvodi što ranije, već krajem zime ili rano u proleće, kada to vremenski uslovi dozvole. Po pravilu se ne vrši pre 15 februara.

Druga prihrana se izvodi u fazi intezivnog rasta stabla do pojave klasa.
Treća, u koliko je potrebno u vreme klasanja i to folijarno. Ova prihrana utiče delom na prinos a delom na kvalitet.

Prilikom prihrana strnih žita, prioritet imaju parcele koje nisu đubrene sa NPK đubrivima, ranije posejan usev, usev oštećen od mraza ili vode.

Od planirane količine hraniva, prvom prihranov se upotrebi 60 % a drugom preostalih 40 %. Ne treba preterati sa količinom azota u prihrani kako bi nadoknadili neunetu količinu predsetveno, jer suvišak azota u zemljišnom rastvoru, može da deluje štetno u ranim fazama rasta i razvića, izazivajući neravnomeran razvoj pojedinih organa pšenice tj. jače se razvija nadžemni deo biljke nego koren. Tako nedovoljno razvijen koren ne može za vreme suše da normalno snabdeva vodom nadžemni deo, pa zrno postaje slabo naliveno i prinos se smanjuje. Prevelika količina azota može naneti veće štete nego nedovoljna. Prekomerna količina azota može dovesti do poleganja, neotpornosti useva i napada bolesti, što sve dovodi do smanjenja prinosa.
Dipl. inž. GORDANA REHAK

Najnoviji broj

23. maj 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa