Antraknoza lubenice i dinje

U godinama koje su sa dosta padavina usled pojave prouzrokovača antraknoze lubenica (Colletotrichum lagenarium) veći deo lisne mase, vreže i plodova može potpuno da propadne. Zbog ovakvih povoljnih vremenskih uslova za razvoj antraknoze, moramo biti vrlo obazrivi i pravovremeno izvršiti zaštitu useva.

Osim na lubenici i dinji, javlja se i na krastavcima, tikvama i samoniklim biljkama.
Simptomi bolesti se zapažaju na svim nadzemnim delovima biljaka: lišću, stablu (vreži) i plodovima. Prvi simptomi se javljaju na kotiledonim listićima u vidu nekrotičnih, mrkih pega.

Foto: Canva

Oboleli kotiledoni se suše i opadaju. U polju se prvi znaci bolesti uočavaju na najstarijem lišću pri osnovi vreže i ono u početku žuti, a kasnije se na njemu javljaju pojedinačne okrugle do uglaste mrke pege sa hlorotičnim oreolom, veličine od 0,2-2 cm. U okviru ovih pega lisno tkivo puca, cepa se i ispada.

U slučajevima jačih zaraza, pege prekrivaju čitav list, zbog čega se suši i izgleda kao spržen.
Karakteristični simptomi nastaju kasnije na stablu i plodu.

Na stablu se obrazuju izdužene pege ovalnog oblika, udubljene naročito pri osnovi stabla. Pege su duge 1-5 cm. Zahvaćene vreže i lišće na njima se suše. Naročito su upadljive pege na plodu. Javljaju se u vidu dubokih, izolovanih ili međusobno spojenih ozleda 2-3 cm u prečniku. U središnem delu ozleda obrazuje se narandzasti eksudat sa konidijama koji pokriva gotovo čitavu pegu. Naseljavanjem i sekundarnih parazita oboleli plodovi trule i propadaju.

Razvoju patogena pogoduje toplo i kišovito vreme. Konidije klijaju pri temperaturi 4-36 °C (optimalna 24-26 °C) i vlažnost vazduha 60-100 %.

Mere zaštite
Plodored u trajanju od najmanje tri godine. Tokom vegetacije treba koristiti sledeće fungicide: Quadris top 0,75 lit/ha, Teatar plus 1 lit/ha, Atlas 1 kg/ha. Usev mora da bude isprskan pre svakog novog kišnog perioda.