Sveti Dimitrije ovenčao Mladence i Blagu Mariju

Na razmeđi tri opštine u sve pustijem okruženju živi par leta do punog veka nana Spasenija. Ni nalik godinama priseća se vremena starih i poredi sa selom nekad i sad. Kroz smeh kao da gleda u ogledalo prolaznosti počinje svoju besedu starica u dahu kao ćilim nižući šare:

-Nekada je prava svetinja bila porodica, obraz i čast. U ove dane verujem samo u mlade kao žar života koji bi nas bez njih davno ugušio. Bilo je i nekada mržnje ali ove nesreće da oko oku dobro ne misli nije se dalo ni slutiti. A oni svetli primeri se ili ismevaju ili ruže da ružnije biti ne može. Eto na iskraju našeg sela živi smerna porodica sa dva čeda ali to zasmeta zloj rođaci koja isplete bezbroj priča sve ružniju od ružnije. I ne bi to bilo ništa da se vascela rodbina i par sela okolo ne orodi sa zlim pričama žene šiljate brade i veštičijih očiju. Uzor porodica koja traje 23 leta posta meta izbegavanja a inače je bila zanimljiva samo po tome što je muž rođen licem na Mladence a žena na Blagu Mariju. Kako su u brak stupili na Mitrovdan Sveti Dimitrije ih ovenča bogatim darovima da se i venčaju u crkvi na veliki praznik a i decu krstiše na bogougodni praznik. Živeše oskudno ali čestito što opet zlo nazovi rođake ne omete da ih ruži sve više i više dok ne postaše skoro izopšteni i od sela i svekolike rodbine.

Foto: Canva

A da tako bude presudio samo dan u kojem je rešila smerna žena da svom tek rođenom sinu da ime svoga brata koji je prerano napustio ovaj svet ostavivši ucveljenu sestru da do groba pati. A tim teže jer je rodila mrzana , kako je onaj ko je smetao planovima porodice u narodu nazivan. Pusti narod sve primao zdravo za gotovo a zlokobna žena se sladila svojom nečasnošću ne shvatajući da odseca granu na kojoj sedi i da zlom kupuje sutrašnje dane svojim potomcima. Pogana usta samo melju li melju a ko će da ispašta koga je briga. Navodim samo primer kako dobro nema šanse u ogledanju sa zlom a prisećam se svoje bake koja je govorila da je obeđivanje nedužnog kao kopanje tuđe mladice . Oprosti sine što baka govori sa toliko tuge što se zlo množi kao kukulj a dobro ostaje u senci kao mladica u senci ogromnog hrasta. Nekada bilo u tragovima a sada se pretvorilo u život sami onih koji zlo grle kao čedo svoje. Morala sam ovo ispričati inače bih pukla , skoro u dahu je ispričala svoje muke nana Spasenija.

Na starom šporetu skoro parnjaku naninih leta kuvala se kafa i dobrano vrila da ugosti retkog gosta u skoro napuštenom zaseoku. Dugo razmišljajući u svemu autoru teksta osta da sve rečeno u priči ostaje u ramu divne misli da se svako kreće u krugu svoje pokvarenosti. Zabeleženo da traje sećanje koliko dobro trpi od zla ali i da ime nane Spasenije ostane da traje kao spas svima koji ovu priču pročitaju.