PREČIVIJAVANjE

U Šapcu je opet bila Čivijada. Lepo. Ali nije lepo što nas je sve više koji se smejemo a ništa nije smešno. Naprotiv.
Šapčani su se tako i ove jeseni, pod okriljem Čivijade, smejali sebi i svetu. Doduše i ovog puta više sebi. A kao, nema razloga.
Nekada se tim satiričnim povodom govorilo „Situacija je u čitavom svetu ozbiljna, osim u Šapcu“. A i u Šapcu se sad nešto uozbiljila. Dal“™ zbog nenajavljenog koncerta koji treba da se održi pred gradskom upravom kada će biti izvedena prekompozicija socijalističko narodnjačke etide u D- duru.
A kad je u pitanju čivijaški humor i satira, davno i lepo zamišljeni festival, vremenom je izgubio autentičnost. Ustvari, sad je smešan.
Jeste, lepo je imati karneval, i dobro to rade njegovi organizatori, ali to nije ni humor ni satira. Karneval je jednostavno, karneval. Lepo je i u ovoj svetskoj krizi jesti krofne i šampite, ali ni to nije humor a pogotovu satira. Doduše, mora se priznati da je ovog puta bilo i nešto smešno, a to je što su Šapčani za čivijaškog predsednika izabrali vojno političkog komentatora. Dal“™ to nije sad neka čivijaška vojna hunta. Ha!
Verovatno bi na to prvi predsednik, prve Čivijaške republike, Mile Stanković, rekao „Narode, snago moja, udri brigu na veselje“. Branko Ćopić, možda bi ponovio ono iz 1969. godine „Moje predsedničko žezlo jeste opštenarodna govnava motka“. Nela Eržišnik bi kazala „Drugovi rukovodioci stvarno rukovode rukama, a ne glavom“. Mija Aleksić bi ukazao na „Čivijaško pravo da se smejete sebi i drugima“. A posle zabrane, u obnovljenim Čivijadama, i Dušan Kovačević je podsetio „Danas čak i ljudi na vlasti pokušavaju da se bave satirom u direktnom prenosu“. Pa Dragiša Penjin, koji je potom neprikosnoveno vladao Čivijaškom kneževinom, podsetio bi „Danas je teško biti pokvaren, jer vlada velika konkurencija“, i na ono „Pre smo živeli u buretu, a sada u čabru“. Pa i mnogi drugi koji su kazivali da „Ni točak budućnosti neće moći bez čivije“ ili da „Tresemo gluposti, padaju odluke“ do onoga „Ako bi pomoglo, okupimo se ponovo u Jajcu“, kao i da ukažu „Šta vredi što smo na pravom putu, kad je smer pogrešan“, i naravno sa optimizmom „Isplivaćemo nekako, makar se svi podavili“.
Eto tako. Čivijaši su zaključili a vreme pokazalo „Teško je od loših drugova napraviti dobru gospodu“.
Kroz čivijašku istoriju ovdašnji i gostujući šereti nisu ostali dužni ni političarima, pa su tvrdili „Neću da uđem u stranku koja bi mene primila za člana“. Tako se nekada govorilo a onda je došlo neko novo vreme i svi proleteri se razjediniše u raznorazne stranke.
Ali dobro, pošto je u modi prekomponovanje, zašto se, uostalom, i Čivijada ne bi prečivijala.
Pa i malogospojinski vašar, koji grmi na Mihailovači, počeo je u tom novom stilu da pokaže kako ništa više nije kao pre. Nema ni „Karike kod Marike“, ni „Ko nabije taj dobije“ a ni onog što svoju vašarsku firmu najavljuje atraktivno ovim rečima „Pola žena, pola zmija, nastala aparacijom carskoga reza transparetnoga smrta, koju su izveli doktor Haladin i doktor Živago iz Majnca“.
Tako je i naš vašar izmenjao note.
Eh, kad krene ova naša prekomponovana kompozicija, biće to pravi voz. Ka Evropi. Samo da ne bude mnogo tunela.