MEĐUOPŠTINSKI ISTORIJSKI ARHIV ŠABAC
RIZNICA KOJA ČUVA NAŠE SEĆANjE
Planom rada za 2014. godinu, služba koja se bavi zaštitom i preuzimanjem arhivske građe u Međuopštinskom istorijskom arhivu, završila je postupak stečajeva na području osam opština Mačvanskog okruga. Ono što predstavlja problem je Holding kompanija „Viskoza“, koja ima devet društava, a grad Loznica ne učestvuje u finansiranju.
- Mi već godinama pokušavamo da obezbedimo sredstva za opremanje Arhiva, kako bismo mogli u postojećim prostorima da izvršimo preuzimanje arhivske građe i smeštaj u svoje depoe kako bi to bilo dostupno javnosti. Uradili smo plan za 2015. godinu, koji će biti redigovan upravo zbog odnosa pojedinih opština, kao što je Loznica, izjavio je direktor Radomir Petrović.
U službi za sređivanje i obradu arhivske građe, proteklih godina je podnet veliki broj zahteva po osnovu restitucije. S obzirom da je istekao rok za dostavljanje Agenciji za restituciju, obrađuju se zahtevi koji se odnose na dopunu predmeta u periodu od 1946. do 1955. godine.
- Uradili smo kompletno zbirke fotografija, i identifikovali oko 90% svih objekata koji su u Šapcu granatirani 1914. godine. Arhiv je učestvovao u projektu „Kultura sećanja“, koji je za cilj imao mapiranje mesta stradanja u Drugom svetskom ratu. Imali smo dobar odziv na akciju koju smo pokrenuli prošle godine, da svako ko ima dokumenta vezana za prošlost Šapca i okoline, preda arhivskoj zbirci ličnih i porodičnih fondova, jer, Arhiv je riznica koja čuva pojedince i porodice od zaborava. Imali smo 36 takvih prijema, koji će biti izloženi ili publikovani, dodao je Petrović.
Kada su u pitanju programi, Arhiv je, u Noći muzeja, priredio izložbu „U rovu“, „koja je nazvana simbolično, s obzirom da je Veliki rat bio pozicioni rat“. Prikazana je u šest gradova, od kojih je jedan bio i Minhen, gde je naišla na izuzetan prijem publike. Postavka u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejem „Jevreji Srbije u Prvom svetskom ratu“ je bila interesantna, između ostalog i zato što je veliki broj Jevreja živeo u Šapcu pre Velikog rata. Pored toga, u saradnji sa Muzejem nauke i tehnike iz Beograda, promovisan je rad Mladena St. Đuričića.
- U toku je priprema za potpisivanje protokola o saradnji sa Muzejem nauke i tehnike, koja će se odnositi na period od pet godina, tako da možemo da planiramo zajedničke projekte i da konkurišemo u Ministarstvu kulture. Takođe, planiramo saradnju sa Savezom jevrejskih opština. U najavi je popis svih Jevreja koji su živeli na prostorima Balkana, izložba koja će biti prikazana u sedam gradova, od kojih će jedna biti u Šapcu, u Arhivu, sredinom sledeće godine.
U narednoj godini, prema Petrovićevim rečima, Arhiv će izaći iz okvira svoje institucije i grada.
- Spremićemo jednu ili dve izložbe koje ćemo prikazati ne samo u našoj ustanovi, nego i u drugim opštinama i školama, jer smatramo da ćemo, na taj način, postići veći efekat.
- Mi već godinama pokušavamo da obezbedimo sredstva za opremanje Arhiva, kako bismo mogli u postojećim prostorima da izvršimo preuzimanje arhivske građe i smeštaj u svoje depoe kako bi to bilo dostupno javnosti. Uradili smo plan za 2015. godinu, koji će biti redigovan upravo zbog odnosa pojedinih opština, kao što je Loznica, izjavio je direktor Radomir Petrović.
U službi za sređivanje i obradu arhivske građe, proteklih godina je podnet veliki broj zahteva po osnovu restitucije. S obzirom da je istekao rok za dostavljanje Agenciji za restituciju, obrađuju se zahtevi koji se odnose na dopunu predmeta u periodu od 1946. do 1955. godine.
- Uradili smo kompletno zbirke fotografija, i identifikovali oko 90% svih objekata koji su u Šapcu granatirani 1914. godine. Arhiv je učestvovao u projektu „Kultura sećanja“, koji je za cilj imao mapiranje mesta stradanja u Drugom svetskom ratu. Imali smo dobar odziv na akciju koju smo pokrenuli prošle godine, da svako ko ima dokumenta vezana za prošlost Šapca i okoline, preda arhivskoj zbirci ličnih i porodičnih fondova, jer, Arhiv je riznica koja čuva pojedince i porodice od zaborava. Imali smo 36 takvih prijema, koji će biti izloženi ili publikovani, dodao je Petrović.
Kada su u pitanju programi, Arhiv je, u Noći muzeja, priredio izložbu „U rovu“, „koja je nazvana simbolično, s obzirom da je Veliki rat bio pozicioni rat“. Prikazana je u šest gradova, od kojih je jedan bio i Minhen, gde je naišla na izuzetan prijem publike. Postavka u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejem „Jevreji Srbije u Prvom svetskom ratu“ je bila interesantna, između ostalog i zato što je veliki broj Jevreja živeo u Šapcu pre Velikog rata. Pored toga, u saradnji sa Muzejem nauke i tehnike iz Beograda, promovisan je rad Mladena St. Đuričića.
- U toku je priprema za potpisivanje protokola o saradnji sa Muzejem nauke i tehnike, koja će se odnositi na period od pet godina, tako da možemo da planiramo zajedničke projekte i da konkurišemo u Ministarstvu kulture. Takođe, planiramo saradnju sa Savezom jevrejskih opština. U najavi je popis svih Jevreja koji su živeli na prostorima Balkana, izložba koja će biti prikazana u sedam gradova, od kojih će jedna biti u Šapcu, u Arhivu, sredinom sledeće godine.
U narednoj godini, prema Petrovićevim rečima, Arhiv će izaći iz okvira svoje institucije i grada.
- Spremićemo jednu ili dve izložbe koje ćemo prikazati ne samo u našoj ustanovi, nego i u drugim opštinama i školama, jer smatramo da ćemo, na taj način, postići veći efekat.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
