U OŠ „NATA JELIČIĆ“ ODRŽANA EDUKATIVNA TRIBINA NA TEMU VASPITANjA DECE
JASNE GRANICE UZ LjUBAV I POŠTOVANjE
Roditeljstvo se ne uči, istaknuto je prošlog četvrtka na edukativnoj tribini „Vaspitni postupci roditelja i njihove posledice na razvoj dece“ održanoj u OŠ „Nata Jeličić“ u okviru obeležavanja Dečje nedelje. Po rečima Smiljane Grujić, psihologa i psihoterapeuta iz Beograda, pojedini roditelji vaspitavaju svoje dete imajući u vidu vaspitne stilove i postupke svojih roditelja, dok drugi, nezadovoljni postupcima svojih roditelja idu u drugu krajnost.
- Veoma je važno da roditelji sa decom uspostave odnos. Vrlo često se dešava da oni pokvare taj odnos pa onda hoće da vaspitavaju. To je jedna od pogreški. Kvalitetan odnos uspostavlja se kroz jednu rečenicu koja glasi: „Ljubav i granice“. Deci ne treba dozvoliti da rade sve što žele niti im ispunjavati sve želje, ali isto tako ne treba ih kažnjavati i primenjivati silu u njihovom vaspitanju. Suština je u uspostavljanju granica. Svako treba da zna šta mu je zadatak. Veoma je važno da se taj odnos gradi uvažavanjem, nenapadanjem ličnosti deteta. Roditelji treba da savladaju neke veštine poput „Tehnike JA govora“ koja npr. kaže da treba izostaviti dobro poznato: „Ti si kriv“, a upotrebiti: „Ja želim“, „Ja cenim otvorenost i iskrenost“, „Jako mi je važno“, „Jako mi je važno kao roditelju, pošto to cenim, da sa tobom gradim odnos iskrenosti i otvorenosti“ i slično. Takođe treba da razviju veštinu empatskog slušanja. To znači da umeju a čuju detetova osećanja i potrebe, da čuje više od izgovorenih reči. Zbog toga se roditeljske veštine uče. Tome nas niko nije učio ali ove tehnike su veoma važne. Čak i da roditelj ne razvije te veštine vrlo je bitno da ume da sasluša svoje dete - istakla je Smiljana Grujić, psiholog i psihoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa roditeljima i decom.
Roditelji prave grešku upravo zbog svog straha da će čuti ono što ne žele pa ne dozvole detetu da kaže šta ima. Upravo zato je bitno saslušati svoje dete jer ono je „osoba u malom“.
- Ali to ne znači da treba i da idu iz jedne krajnosti u drugu. Niti da popuštaju, niti da kažnjavaju. Ako roditelji izlaze u susret svemu što dete želi i ispunjavaju mu svaku želju, to je nerealno jer u životu mu ne možete obezbediti sve ono što želi. Dete onda preceni sopstvene mogućnosti i uobrazi da može sve da dobije u životu. Onda se u tom obilju onoga što mu je roditelj davao nekako pogubi. Roditelji često govore „kad nisam imao ja, neka to ima moje dete“. To je isto pogrešan vaspitni stil. Svako vreme nosi neke svoje karakteristike, ali roditelji ne mogu ono što oni nisu imali ili postigli nadopunjavati svojoj deci. Glavna stvar je da roditelji treba da razvijaju odnos ljubavi, uvažavanja, poštovanja prema svom detetu, da razumeju da je dete drugačija ličnost od njih. Sve to uz postojeće jasne granice. Ne može sa detetom da bude drug ili drugarica. Jasne granice uz ljubav i poštovanje - dodala je Smiljana Grujić.
Kako je i sam ovogodišnji slogan Dečje nedelje bio „Podrška porodici - najbolja podrška deci“ ovo je, po rečima školskog psihologa Slobodanke Aleksić, pedagoškog savetnika, bila odlična prilika da se roditeljima pomogne u vezi određenih dilema kada je u pitanju vaspitanje dece.
- Roditelji su naši saradnici. U stvari partneri u ovom poslu obrazovanja i vaspitanja dece. Oni su najvažniji u životu dece tako da smo želeli da im ove godine pomognemo u što boljem snalaženju u ulozi roditelja. Istovremeno da ih podržimo i osnažimo jer smo primetili da su, zbog određenih dilema, zabrinuti, a ponekad i uplašeni. Dobro znamo kakav je današnji tempo života. Roditelji su ponekad po ceo dan odsutni jer rade. Neki su ostali bez posla pa se bore za egzistenciju. To su, takođe, otežavajući uslovi koji roditeljsku ulogu, koja sama po sebi nije laka, čine još težom. Radujemo se što su roditelji prihvatili i došli na ovu našu tribinu. Cilj nam je da zajedno budemo u toj ulozi vaspitanja - poručila je Slobodanka Aleksić.
Ovim načinom komunikacije zadovoljni su i roditelji koji su istakli da ovakve tribine treba što češće organizovati.
- Tribina je bila vrlo interesantna i poučna. Gošća iz Beograda nam je pomogla da na neki način prodremo u duše naše dece i naučimo kako da ostvarimo blisku vezu sa njima. OŠ „Nata Jeličić“ je odlična u komunikaciji roditelja i učitelja, nastavnika i psihologa. Majka sam jednog studenta, bivšeg đaka škole, kao i drugog deteta koje pohađa sedmi razred. Dosadašnje isustvo, kada je u pitanju saradnja sa nastavnim osobljem, je odlično - izjavila je Tanja Nikolić, roditelj.
Od ove školske godine u OŠ „Nata Jeličić“ jednom mesečno organizovaće se Dan otvorenih vrata škole kako bi roditelji na ovoj grupnoj manifestaciji uzeli veće učešće u vaspitanju i obrazovanju svoje dece.
- Veoma je važno da roditelji sa decom uspostave odnos. Vrlo često se dešava da oni pokvare taj odnos pa onda hoće da vaspitavaju. To je jedna od pogreški. Kvalitetan odnos uspostavlja se kroz jednu rečenicu koja glasi: „Ljubav i granice“. Deci ne treba dozvoliti da rade sve što žele niti im ispunjavati sve želje, ali isto tako ne treba ih kažnjavati i primenjivati silu u njihovom vaspitanju. Suština je u uspostavljanju granica. Svako treba da zna šta mu je zadatak. Veoma je važno da se taj odnos gradi uvažavanjem, nenapadanjem ličnosti deteta. Roditelji treba da savladaju neke veštine poput „Tehnike JA govora“ koja npr. kaže da treba izostaviti dobro poznato: „Ti si kriv“, a upotrebiti: „Ja želim“, „Ja cenim otvorenost i iskrenost“, „Jako mi je važno“, „Jako mi je važno kao roditelju, pošto to cenim, da sa tobom gradim odnos iskrenosti i otvorenosti“ i slično. Takođe treba da razviju veštinu empatskog slušanja. To znači da umeju a čuju detetova osećanja i potrebe, da čuje više od izgovorenih reči. Zbog toga se roditeljske veštine uče. Tome nas niko nije učio ali ove tehnike su veoma važne. Čak i da roditelj ne razvije te veštine vrlo je bitno da ume da sasluša svoje dete - istakla je Smiljana Grujić, psiholog i psihoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa roditeljima i decom.
Roditelji prave grešku upravo zbog svog straha da će čuti ono što ne žele pa ne dozvole detetu da kaže šta ima. Upravo zato je bitno saslušati svoje dete jer ono je „osoba u malom“.
- Ali to ne znači da treba i da idu iz jedne krajnosti u drugu. Niti da popuštaju, niti da kažnjavaju. Ako roditelji izlaze u susret svemu što dete želi i ispunjavaju mu svaku želju, to je nerealno jer u životu mu ne možete obezbediti sve ono što želi. Dete onda preceni sopstvene mogućnosti i uobrazi da može sve da dobije u životu. Onda se u tom obilju onoga što mu je roditelj davao nekako pogubi. Roditelji često govore „kad nisam imao ja, neka to ima moje dete“. To je isto pogrešan vaspitni stil. Svako vreme nosi neke svoje karakteristike, ali roditelji ne mogu ono što oni nisu imali ili postigli nadopunjavati svojoj deci. Glavna stvar je da roditelji treba da razvijaju odnos ljubavi, uvažavanja, poštovanja prema svom detetu, da razumeju da je dete drugačija ličnost od njih. Sve to uz postojeće jasne granice. Ne može sa detetom da bude drug ili drugarica. Jasne granice uz ljubav i poštovanje - dodala je Smiljana Grujić.
Kako je i sam ovogodišnji slogan Dečje nedelje bio „Podrška porodici - najbolja podrška deci“ ovo je, po rečima školskog psihologa Slobodanke Aleksić, pedagoškog savetnika, bila odlična prilika da se roditeljima pomogne u vezi određenih dilema kada je u pitanju vaspitanje dece.
- Roditelji su naši saradnici. U stvari partneri u ovom poslu obrazovanja i vaspitanja dece. Oni su najvažniji u životu dece tako da smo želeli da im ove godine pomognemo u što boljem snalaženju u ulozi roditelja. Istovremeno da ih podržimo i osnažimo jer smo primetili da su, zbog određenih dilema, zabrinuti, a ponekad i uplašeni. Dobro znamo kakav je današnji tempo života. Roditelji su ponekad po ceo dan odsutni jer rade. Neki su ostali bez posla pa se bore za egzistenciju. To su, takođe, otežavajući uslovi koji roditeljsku ulogu, koja sama po sebi nije laka, čine još težom. Radujemo se što su roditelji prihvatili i došli na ovu našu tribinu. Cilj nam je da zajedno budemo u toj ulozi vaspitanja - poručila je Slobodanka Aleksić.
Ovim načinom komunikacije zadovoljni su i roditelji koji su istakli da ovakve tribine treba što češće organizovati.
- Tribina je bila vrlo interesantna i poučna. Gošća iz Beograda nam je pomogla da na neki način prodremo u duše naše dece i naučimo kako da ostvarimo blisku vezu sa njima. OŠ „Nata Jeličić“ je odlična u komunikaciji roditelja i učitelja, nastavnika i psihologa. Majka sam jednog studenta, bivšeg đaka škole, kao i drugog deteta koje pohađa sedmi razred. Dosadašnje isustvo, kada je u pitanju saradnja sa nastavnim osobljem, je odlično - izjavila je Tanja Nikolić, roditelj.
Od ove školske godine u OŠ „Nata Jeličić“ jednom mesečno organizovaće se Dan otvorenih vrata škole kako bi roditelji na ovoj grupnoj manifestaciji uzeli veće učešće u vaspitanju i obrazovanju svoje dece.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
