НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ИМАТИ МЕРУ

На углу занатског центра код зелене пијаце у Омладинској улици, у омањем локалу препуном материјала и одеће, шесдесетдвогодишњи Хранислав Васиљковић годинама дочекује и испраћа своје муштерије. Вештин рукама, уз помоћ игле и конца, Ране кројач како га сви из Коцељеве и околине знају, од старог прави ново, од поцепаног закрпљено, од застарелог модерно.
Пореклом из сиромашне ромске породице у којој је било много деце схватио је да му је занат на који га је након основне школе одвео старији брат злата вредан, те да му се у потпуности мора посветити и живети од свог рада.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ