На данашњи дан, 25. март, донет Српски грађански законик

Рад на доношењу Српског грађанског законика иницирао је кнез Милош Обреновић, који уз помоћ аустријских власти ангажује правника и књижевника Јована Хаџића на изради грађанског законика.
Хаџић је у изради СГЗ користио краћу верзију Аустријског грађанског законика, уз уношење установа из Савиног Законоправила и српског обичајног права. Тако је СГЗ изграђен на основама римског права и преко Аустријског грађанског законика и преко Савиног Законоправила.
Хаџић је израдио нацрт СГЗ који прихватила законодавна комисија. Првобитни текст законика више пута је мењан и допуњаван. Најважније измене су настале уношењем прописа о паулијанској тужби 1864. године, о старатељству 1872. године и о форми тестамента 1911. године. Законик је важио и у оним крајевима који су припали Србији после Берлинског конгреса и после балканских ратова, бивши окрузи: нишки, пиротски, топлички, врањски, кумановски, скопски, тетовски, охридски, битољски, тиквешки, брегалнички, белопољски, косовски, метохијски и призренски.
Пошто социјалистичка власт после Другог светског рата није донела нови грађански законик, прописи СГЗ који нису били у супротности са новим друштвеним поретком су се и даље примењивали у пракси. То стање је трајало све до доношења Закона о облигационим односима 1978. године. Овај закон је у великом делу заснован на прописима Српског грађанског законика. Тако СГЗ постоји у пракси и данас, само кроз нове законе.