У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ СТО ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
САПУТНИЦИ У БУРНИМ ВРЕМЕНИМА
„Исидора је била сапутница Шапчанима у једном бурном и судбоносном времену, делила са њима свакодневицу, а опет остала дубоко везана за своју мисао и духовни живот. Својим трајањем и стваралаштвом сведочила је идеју да путовати треба, успостављати везе, али и чувати дистанцу од људи и догађаја. То је значајан путоказ за будућност на коме јој хвала. Будимо добронамерни сапутници свима у овом чудном времену чувајући себе од свих искушења“, рекла је директорка Шабачке гимназије Маријана Исаковић прошле среде
Иако је кратко време службовала у Шапцу као професорка Краљевске више женске школе, Исидора Секулић, најумнија и најобразованија жена двадесетог века, оставила је дубок траг. Управо у Шапцу започела је своју књижевну каријеру.
- Дошла је у наш град 1909. године и већ 1910. године за Светог Саву одржала Светосавску беседу и говорила о томе колико је значајна преведена књижевност за културу једног народа, па и српског. Овде је написала више својих прича које је објављивала у најзнаменитијим српским часописима „Српском књижевном гласнику“, „Летописy Матице српске“, „Бранковом колу“. Од тих њених појединачних радова и часописа настала је и збирка приповедака „Сапутници“. Из нашег града Исидора Секулић се одважила и на далека путовања. Између осталог и у Скандинавију. Ту је направила много бележака о животу у Норвешкој одакле је настала њена књига „Писма из Норвешке“ коју је објавила 1914. године – рекла је директорка Соња Бокун Ђинић на отварању изложбе прошле среде, 8. марта, у Галерији Библиотеке шабачке.
Поред рукописа, личних предмета из њеног легата који је у поседу Универзитетске библиотеке у Београду, и илустрованих паноа Шапчани су имали прилику да виде и једну интересантну интимну Исидорину причу.
- Она се одвијала баш у нашем граду између чувене списатељице и нашег суграђанина Владимира Поповића. О тој, једној лепој и недореченој, условно речено, љубавној причи, сазнали смо из писма Владимировог сина Душана. Из поузданих извора се сазнаје да је прича „Растанак“ управо посвећена Владимиру. Ми смо веома задовољни што се на овој изложби у Библиотеци шабачкој може наћи и такав један раритет. Исидора Секулић је Владимиру посветила књигу „Сапутници“ тако да се и та књига са посветом може наћи у нашој библиотеци на овој изложби – објаснила је Александра Ердевички Томић, ауторка изложбе која је изабрала грађу из обимног Исидориног дела.
По мишљењу директорке Шабачке гимназије Маријане Исаковић сам назив књиге „Сапутници“ је симболичан и вишезначан.
- Ова дубока реч означава неког са којим пређемо одређени део пута, проведемо време, делимо неке обичне, нужне ствари, а ипак останемо своји. Исидора је била сапутница Шапчанима у једном бурном и судбоносном времену, делила са њима свакодневицу, а опет остала дубоко везана за своју мисао и духовни живот. Својим трајањем и стваралаштвом сведочила је идеју да путовати треба, успостављати везе, али и чувати дистанцу од људи и догађаја. То је значајан путоказ за будућност на коме јој хвала. Будимо добронамерни сапутници свима у овом чудном времену чувајући себе од свих искушења – истакла је Маријана Исаковић.
Отварајући изложбу др књижевности Славица Лукић нагласила је да ова изложба није значајна само што негује културу сећања већ зато што помаже да се негује и култура читања и разумевања једног књижевног дела, које је, иако је настало у првој половини двадесетог века, и данас актуелно, модерно, интересантно.
Управо о актуелности Исидориног дела проговорио је и проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке у Београду, на предавању „Зашто нам је Исидора потребна данас?“ у Дворани „Винавер“ по отварању изложбе.
КУЛТУРА СЕЋАЊА
Говорећи о култури сећања Игор Марсенић, члан Градског већа задужен за културу, истакао је да је она одлика живих, поготово на духовном плану.
- Можемо се сећати на различите начине, али ми је драго да је Библиотека нашла један од најлепших и најцелисходнијих начина да се сећа Исидоре Секулић и њеног кратког боравка у Шапцу, али трајног боравка у српској култури. Не само овим научним скупом, већ и овом заиста дивном интердисциплинарном изложбом која је прави празник за наш град – рекао је Марсенић.
- Дошла је у наш град 1909. године и већ 1910. године за Светог Саву одржала Светосавску беседу и говорила о томе колико је значајна преведена књижевност за културу једног народа, па и српског. Овде је написала више својих прича које је објављивала у најзнаменитијим српским часописима „Српском књижевном гласнику“, „Летописy Матице српске“, „Бранковом колу“. Од тих њених појединачних радова и часописа настала је и збирка приповедака „Сапутници“. Из нашег града Исидора Секулић се одважила и на далека путовања. Између осталог и у Скандинавију. Ту је направила много бележака о животу у Норвешкој одакле је настала њена књига „Писма из Норвешке“ коју је објавила 1914. године – рекла је директорка Соња Бокун Ђинић на отварању изложбе прошле среде, 8. марта, у Галерији Библиотеке шабачке.
Поред рукописа, личних предмета из њеног легата који је у поседу Универзитетске библиотеке у Београду, и илустрованих паноа Шапчани су имали прилику да виде и једну интересантну интимну Исидорину причу.
- Она се одвијала баш у нашем граду између чувене списатељице и нашег суграђанина Владимира Поповића. О тој, једној лепој и недореченој, условно речено, љубавној причи, сазнали смо из писма Владимировог сина Душана. Из поузданих извора се сазнаје да је прича „Растанак“ управо посвећена Владимиру. Ми смо веома задовољни што се на овој изложби у Библиотеци шабачкој може наћи и такав један раритет. Исидора Секулић је Владимиру посветила књигу „Сапутници“ тако да се и та књига са посветом може наћи у нашој библиотеци на овој изложби – објаснила је Александра Ердевички Томић, ауторка изложбе која је изабрала грађу из обимног Исидориног дела.
По мишљењу директорке Шабачке гимназије Маријане Исаковић сам назив књиге „Сапутници“ је симболичан и вишезначан.
- Ова дубока реч означава неког са којим пређемо одређени део пута, проведемо време, делимо неке обичне, нужне ствари, а ипак останемо своји. Исидора је била сапутница Шапчанима у једном бурном и судбоносном времену, делила са њима свакодневицу, а опет остала дубоко везана за своју мисао и духовни живот. Својим трајањем и стваралаштвом сведочила је идеју да путовати треба, успостављати везе, али и чувати дистанцу од људи и догађаја. То је значајан путоказ за будућност на коме јој хвала. Будимо добронамерни сапутници свима у овом чудном времену чувајући себе од свих искушења – истакла је Маријана Исаковић.
Отварајући изложбу др књижевности Славица Лукић нагласила је да ова изложба није значајна само што негује културу сећања већ зато што помаже да се негује и култура читања и разумевања једног књижевног дела, које је, иако је настало у првој половини двадесетог века, и данас актуелно, модерно, интересантно.
Управо о актуелности Исидориног дела проговорио је и проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке у Београду, на предавању „Зашто нам је Исидора потребна данас?“ у Дворани „Винавер“ по отварању изложбе.
Говорећи о култури сећања Игор Марсенић, члан Градског већа задужен за културу, истакао је да је она одлика живих, поготово на духовном плану.
- Можемо се сећати на различите начине, али ми је драго да је Библиотека нашла један од најлепших и најцелисходнијих начина да се сећа Исидоре Секулић и њеног кратког боравка у Шапцу, али трајног боравка у српској култури. Не само овим научним скупом, већ и овом заиста дивном интердисциплинарном изложбом која је прави празник за наш град – рекао је Марсенић.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
