ВЕКОВИ

Многима пре њих, а многима и после њих, награда Школе примењених уметности за ликовно стваралаштво и занатско умеће представља посебан тренутак у животу. Такав случај је и са матурантима одељења ИВ3 Јеленом Милић и Луком Ђурићем. Својим радом и преданошћу уметности издвојили су се из своје генерације у којој је доста талентоване деце. Као награду за све што су до сада постигли Школа у сарадњи са Културним центром организовала им је прву самосталну изложбу „Векови“.
- У случају Јелене Милић и Луке Ђурића могу само да констатујем: „Они су већ велики“. Ова изложба је толико добра, снажна и јака да имам утисак да све што бих могла да кажем о тој изложби не би било ни довољно ни лепо. Поред тога као разредни старешина Луке и Јелене и дивног одељења заиста сам била у дилеми да ли да причам о том свом јако добром одељењу и јакој конкуренцији из које су се издвојили Лука и Јелена или о њима двома - рекла је проф. Иванка Трифуновић, историчар уметности, обраћајући се окупљенима у Галерији Културног центра протеклог понедељка.
Цртежи, слике и иконе, реализовани истанчаним уметничким рукописом за Јелену и Луку значе не само прихватање Леонардовог савета да „уметник мора научити да гледа“ већ и поштовање предавача Радивоја Маринковића Роке, Милете Ђурића, Милене Кијурине и Драгана Марковића Маркуса да стваралац треба и да види, што представља сложенији процес.
- Није чудно ни необично што су се ове две младе особе издвојиле од осталих. Поред свог талента схватили су да својим радом могу нешто да постигну. То је врло једноставно кад се каже. Нема велике мудрости. Таленат јесте једно и о томе су силне књиге написане. Мора се радити. То је како су психолози назвали, тзв. унутрашња мотивација – истакао је проф. Драган Марковић Маркус.
Протекле четири године под окриљем своје школе уз помоћ и савете професора Јелена и Лука развијали су свој уметнички рукопис доводећи га до савршенства. Зато и не чуди што је Јелена већ уписала Академију класичног сликарства у Сремској Каменици.
- Планирам да упишем и психологију на Филозофском факултету у Новом Саду и да некако спојим сферу уметности са психологијом што је мислим веома блиско – рекла је Јелена која је своју свестраност показала и писањем поезије тако да је у септембру очекује и промоција збирке песама „Иза погледа“ која је одобрена од стране града Шапца као суфинансирани пројекат.
За Луку награда за занатско умеће из области практичног рада и изложба представљају почетак каријере која ће, по његовим речима, бити светла.
- Највише сам се бавио иконописом и позлатом. У плану су ми студије вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Уметност је мој живот. Од малих ногу сам имао интересовања за цртање, вајање, сликање, али и музику, било да је то певање или свирање. Мада, морам признати да ме је више привукла гитара – истакао је Лука који је и у музици свестран тако да свира фанк, блуз, рок и хеви-метал.
По виђеном, доживљеном и ономе што су други о њима рекли не сумњамо да ћемо о њима као младима који су своје животе посветили уметности још чути, а и писати.