НАЈЧЕШЋА ПОЈАВА БАЗЕНСКОГ УХА

Јавна купалишта, попут базена, на којима се у току врелих летњих дана окупља велики број купача, представљају расадник бактерија, вируса и гљивица, које могу проузроковати не само неугодне већ и опасне инфекције. На високим температурама мислимо искључиво на то како да се расхладимо и спас проналазимо управо на градским базенима, језерима, рекама. Истовремено, ретко размишљамо о опасностима које вребају у недовољно чистим водама, почев од дијареје и атлетског стопала, преко вагиналних и инфекција коже до упале ушију и коњуктивитиса.
Ризицима су изложени како одрасли тако и деца, али према речима педијатра од деце и уопште купача не зависи да ли ће добити неку инфекцију или не.
–То зависи од хигијене купалишта а конкретно деца имају избор да иду или не. Не могу да се заштите у том смислу. Наравно да ће свакако код куће да се пресвуку и истуширају након боравка на јавним купалиштима, али да се заштите од базенске воде ако она није у реду могу једино ако се у таквој води не купају. Хигијенски и бактериолошки неисправна вода може најчешће да проузрокује инфекције мокраћних канала и гениталија - објашњава педијатар коцељевачког Дома здравља др Бранка Лолић и додаје да се са овим здравственим проблемима проузрокованим након купања на јавним купалиштима није често сусретала у досадашњој пракси.
Према њеним речима у летњем периоду, након боравка на базенима, “мали” пацијенти се најчешће јављају лекару са симптомима тзв.”базенског уха”.
–То се дешава због хлорисане воде. Јави се дете са јаким болом средњег уха. Због хлора у базенима дође до запушења и због тога се таква деца шаљу специјалистима - каже др Лолић.
Након дугогодишњег рада у Дому здравља “Др Даринка Лукић” у Коцељеви тврди да се није сусретала са озбиљнијим и учесталијим летњим инфекцијама.
–До сада, што се тиче базена у Коцељеви, нисмо имали ни коњуктивитис, нити су се јављали пацијенти са симптомима повраћања, нити уринарних инфекција. Мислим да се базен у Коцељеви адекватно одржава и заиста се у пракси нисам сусретала са већим проблемима. Имамо појаву само базенског уха, али то је ствар већ нечег другог а не исправности воде - открива дечји педијатар.
Лети, подсећа она, опасност вреба и од прегревања и топлотног удара услед утицаја сунца.
–То је већ ствар о којој можемо водити рачуна. Неопходно је водити рачуна о топлотним али и о зрачним ефектима. Топлотни утичу на прегревање тела, прегоревање... Можемо заштити децу тако што се повуку са сунца када је оно најјаче. Важно је уносити доста течности и користити заштитне креме за сунчање. Због оштећеног озонског омотача ефекат сунца може бити веома негативан јер имамо више ултра-виолетних зрачења посебно у периоду од 12 до 16 часова - напомиње др Лолић.
Према њеним речима важно је у свакој прилици подсетити како децу и младе тако и њихове родитеље да су ултра-виолетни зраци штетни те да могу проузроковати лоше ефекте на кожи, од опекотина до канцера.
–Најсигурнији начин да се од њих заштитимо јесте да се у најкритичнијем делу дана не сунчамо. Али, ако је неко због специфичности посла принуђен да ради на отвореном, онда је неопходно наносити заштитне креме. На базенима не морамо бити у то време, али ако већ јесмо онда је битно обући неку мајицу док се употреба крема са заштитним факторима подразумева - саветује педијатар и потврђује да су алергије на сунце све учесталије код деце.
–Ових алергија је било увек и биће. Живимо у доба алергија и управо су оне болести данашњице. На штошта постоји алергија, а на сунце најчешће. То је већи проблем код мале деце, узраста до пете а нарочито до треће године живота. Нисам сигурна да ли су у питању алергије изазване директним излагањем сунцу или су деца, могуће претопљена, али се свакако родитељи јављају због осипа на кожи - каже др Лолић.