ОТВОРЕНА РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА И МОНОГРАФИЈА БРАЋЕ ЛУКИЋ
ДРИНОСАВСКИ ЛАСТАРИ
У Павиљону културе, у порти Саборног храма у Шапцу, поводом чедрдесет година ликовног стваралаштва браће Лукић из Шапца, промовисана је монографија “Дриносавски ластари”. Говорили су примаријус др Предраг Тојић, аутор Монографије и протођакон др Љубомир Ранковић, а ретроспективну изложбу браће Лукић отворио је сликар мр Радивоје Маринковић.
Не знамо да ли још негде осим у Шапцу постоји сличан феномен – да четворица браће (Милоје, Миленко, Раденко и Милован) четрдесет година упорно истрајавају у сликарству. И не само они, него и њихова деца – Милош, Урош, Марко, Љиљана и Ана. А да је та генетска црта изразито јака сведоче и унуци, који су полазници Школе цртања и сликања. Од тридесет и седморо потомака Срећка и Наде Лукић, најмлађа је Мила, која има две године.
- Наши родитељи су родом из Азбуковице. Прво су дошли у Мајур, а касније су направили кућу у Шипурским ливадама, где смо нас четворица одрастали. У немаштини и недостатку играчака, од глине смо правили животиње. Деца из комшилука долазила су код нас да виде наше Животињско царство и да се играју са нама. Ту су били Преша, Станкеља, Злаја Вуковић, касније Глиша и Боце... Сви они су постали добри сликари и озбиљни уметници. Наш покретач био је професор Маринко Марковић, који нам је предавао и имао навику да преко лета, у време распуста, дође у нашу кућу и пита шта смо ново нацртали. Никада нисмо знали када ће наићи и зато смо ужурбано радили да бисмо имали шта да му покажемо кад дође, каже Милован Лукић Ћија.
У свом стваралаштву, Лукићи негују пејзаж, портрете обичних људи и знаменитих Срба, а с обзиром да су верујући, негују и религиозно сликарство.
- Отац је био из побожне породице и одгајао нас је у православном духу. Радосно смо, од малих ногу, ишли недељом у цркву. Било је природно да почнемо да се бавимо иконописањем.
Пре деветнаест година, браћа су основала Школу цртања и сликања, кроз коју је прошло више од пет стотина деце, од којих су многи завршили Школу примењених уметности, а њих тридесетак Ликовну академију.
- Имао сам част и задовољство да отворим прву изложбу полазника Школе браће Лукић, која је названа “Нека буде светлост”. Након свих ових година, самопрегорног и рада са децом нижег узраста, предлажем да за следећу јубиларну име буде “И би светлост”, рекао је, на отварању изложбе, сликар Рока Маринковић.
Школа цртања и сликања основана је у Шипурским ливадама, одакле се “преселила” у МЗ “Жика Поповић”. Једно време је постојала у оквиру Културног центра, а од скоро је у порти Саборног храма у Шапцу. Има шеснаест полазника, који се марљиво, сваке суботе, окупљају у десет часова.
Не знамо да ли још негде осим у Шапцу постоји сличан феномен – да четворица браће (Милоје, Миленко, Раденко и Милован) четрдесет година упорно истрајавају у сликарству. И не само они, него и њихова деца – Милош, Урош, Марко, Љиљана и Ана. А да је та генетска црта изразито јака сведоче и унуци, који су полазници Школе цртања и сликања. Од тридесет и седморо потомака Срећка и Наде Лукић, најмлађа је Мила, која има две године.
- Наши родитељи су родом из Азбуковице. Прво су дошли у Мајур, а касније су направили кућу у Шипурским ливадама, где смо нас четворица одрастали. У немаштини и недостатку играчака, од глине смо правили животиње. Деца из комшилука долазила су код нас да виде наше Животињско царство и да се играју са нама. Ту су били Преша, Станкеља, Злаја Вуковић, касније Глиша и Боце... Сви они су постали добри сликари и озбиљни уметници. Наш покретач био је професор Маринко Марковић, који нам је предавао и имао навику да преко лета, у време распуста, дође у нашу кућу и пита шта смо ново нацртали. Никада нисмо знали када ће наићи и зато смо ужурбано радили да бисмо имали шта да му покажемо кад дође, каже Милован Лукић Ћија.
У свом стваралаштву, Лукићи негују пејзаж, портрете обичних људи и знаменитих Срба, а с обзиром да су верујући, негују и религиозно сликарство.
- Отац је био из побожне породице и одгајао нас је у православном духу. Радосно смо, од малих ногу, ишли недељом у цркву. Било је природно да почнемо да се бавимо иконописањем.
Пре деветнаест година, браћа су основала Школу цртања и сликања, кроз коју је прошло више од пет стотина деце, од којих су многи завршили Школу примењених уметности, а њих тридесетак Ликовну академију.
- Имао сам част и задовољство да отворим прву изложбу полазника Школе браће Лукић, која је названа “Нека буде светлост”. Након свих ових година, самопрегорног и рада са децом нижег узраста, предлажем да за следећу јубиларну име буде “И би светлост”, рекао је, на отварању изложбе, сликар Рока Маринковић.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
