Инфо

19. октобар 2017.19. окт 2017.
УОЧИ 17. ШАБАЧКОГ “ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ БЛУЗ И ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА”

САВ ТАЈ ЏЕЗ

Као што је филозофија база свих наука, практично све врсте популарне музике “рођене” су из џез и блуз ритмова. Слушати их, значи проникнути у исконске почетке, а слушати их уживо, то је већ привилегија коју ће 17. пут Шапчани имати у свом граду, на “Интернационалном блуз и џез фестивалу у Шабачком позоришту
Сат по сат, вече по вече и последњи дани октобра су ту. Да, то је викенд када имамо сат више на располагању, јесте, то је позни десети месец, последњи који носи још неке одоре лета, топле тонове неба и природе, а истовремено блага меланхолија лагано, пријатељски улази у живот заузимајући свест попут најорганизованијих освајача. Ускоро ћемо поздравити сва лета, али имамо привилегију да нам на том испраћају уместо фанфара свирају трубе, саксофони, кларинети, тромбони, гитаре, контрабаси, бубњеви, а уместо стајања поред црвеног тепиха и унапред припремљеног протокола, седећемо у удобним столицама, занесени, опијени, опчињени уметношћу, умешношћу, генијалношћу. То су блуз и џез, то је музика безбројних подкатегорија, мелодија свих стања, свих расположења, то су ноте какве нас узбуђују и смирују, вуку на плес и доносе медитативни мир, то је концерт, свирка где музичари свирају за себе, за своју душу, а опет и за сваког, баш сваког појединца у публици. Пред нама је седамнаести шабачки “Интернационални блуз и џез фестивал”.
Како је могуће свирати у исто време само за себе, за многе, за појединца? Њеним величанством импровизацијом. Импровизација, суштина џеза, бит живота, скривена је у свакој мелодији коју сте слушали претходних година и коју ће те, у Шабачком позоришту, чути 27. и 28. октобра. Долазе извођачи који имају план наступа, програм нумера, али ће, чим осете да тренутак показује други смер, променити зацртан пут и препустити се осећају. Испод њих, посетиоци ће мисли “укрцати” на ноте и већ ће путовати, биће одједном и ту и далеко, премостиће јаз прошлости, садашњости, будућности, неко ће осетити кишу, некога ће грејати сунце, биће дан и ноћ, биће снежна белина и пешчана плажа, пролеће и јесен, биће сами, почиваће у неким загрљајима. Слушаћете блуз и џез, а лутати тренуцима који су одузели дах, моментима који су мерило квалитета живота. Ваше је само да седнете и да се препустите.
Будите уверени да сте у петак, 27. октобра, у сигурним рукама, односно нотним записима нашег “МТ Блуес банд” , састава који у овој постави свира две године, али га чине прекаљени мајстори: Мирко Томић, Ненад Тадић, Александар Тадић, Владимир Недељковић, Дејан Стојановић, а испред њих сјајни вокал Наташе Томић. Радо их зову у госте клубови широм Србије. Бриљантно комбиновање блуза, фанка, џеза и соула створило је звук који их чини специфичним. Наше уметнике аплаузом дочекујемо од 20:30, а потом ће на бину закорачити Макс Кочетов у пратњи свог џез квартета.
Макс Кочетов је светлост дана угледао у Украјини, али последњих година живи и ствара у Београду. Заједно са колегама и пријатељима: Александром Грујићем, Миланом Павковићем и Милошем Грбатинићем створио је печат на џез сцени специфичном ауторском музиком “пост боп” стила, посебно популрног 60-их година прошлог века, инспирисаног генијалношћу највећих Џон Колтрејна и Мајлса Дејвиса.
Њихов наклон Вама није крај уживања, већ вреди удахнути позно вечерњу свежину и продужити неколико стотина метара, до клуба “Стелина” где Вас очекује јам сессион, џез свирка у атмосфери која је “преко баре” учинила ову музику бесмртном и као такву је довела у Европу. Прва асоцијација на џез многима је саксофон, зар не? Е баш један уметник на “саксу” биће за Вас ту овог посебног, последњег октобарског петка и суботе. Рус Олег Киријев на челу квартета домаћих асова Милована Пауновића, Бранка Марковића и Ђино Маљоковића крунисаће већ блуз и џез звездама украшене вечери.
Не брините, не заборављамо ни суботу, 28. октобар, очекује Вас генијалност и друге фестивалске вечери, но о онима који ће тада најлепшим нијансама обојити меланхолију јесени читајте у наредном броју.
Физички свет подразумева планету Земљу, али суштински само маштом имамо могућност да опкорачимо читав “трећи камен од Сунца”, док истински обитавамо у свом микросвету свакодневице, оквирима који су некада стега, а други пут окриље мира и сигурности. Лепо у причама звучи авантуристички дух, но (не)свесно неизвесност даљина увек подређујемо само мало бољој извесности делића свемира куда се простира наш живот. Највећу тежину имају дела и догађаји који од глине неких вечери извајају вечне успомене. Искрену радост ишчекивања носе једино тренутци приближавања догађаја коме се спремамо много дуже од његовог трајања, а који су опет ту, на дохват корака или просечно попуњеног резервоара. Даме и господо, колико Вам је реално далеко Позориште, зар је “Стелина” превише удаљена? Улаз је слободан. ИЗВОЛИТЕ.
Д. Б.

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa