“Приче из берберске радионице”

У петак је у сали Шабачког позоришта одржана промоција књиге “Приче из берберске радионице” аутора Живана Јеремића. О књизи су говорили Петар Старчевић, Јован Рукавина, Славко Богојевић и Драган Филиповић. Делове из књиге је читао глумац Шабачког позоришта Боривоје Божанић. У програму је учествовала и музичка секција Геронтолошког клуба Шабац.
-Радећи толике године са људима, а 70 година радим тај занат било је свакојаких прича и лепих и ружних. Ово су мало лепше приче. Има и шаљивих. Доста се чуло тих шаљивих прича, разних згода и незгода. Просто ме је то кроз време кроз ове године и дружећи се са многим људима иритирало да напишем нешто, јер знате шта оно све што кажете ако није записано није се ни десило, рекао је о књизи аутор Живан Јеремић.
Драган Филиповић нам је пренео своје утиске о књизи:
-Књига прича коју вечерас представљамо по много чему је особена. Реч је о догађајима и личностима из друге половине прошлог века у Шапцу, а у првом плану су шабачки бербери и њихове муштерије и многи други грађани Шапца који су имали посла или су се дружили са људима који и цареве држе за нос. “Приче из берберске радионице” Живана Јеремића већ су објављиване као део студиозне монографије “Берберски споменар 250 година берберског заната у Шапцу”. Мајстор Жика како га сви у Шапцу зову и познају новој читалачкој јавности и публици се представља као самостални аутор. Неке приче од ових су биле објављене и у “Берберском споменару”, али су у овој Јеремићевој књизи обогаћене и проширене новим садржајима. Неке од прича су забележене управо у овој публикацији. Бербери су били актери и многих анегдота ван својих радионица заједно са својим муштеријама и намерницима јер су међу првим занатлијама и грађанима волели и непосредно у пракси примењивали чивијашки дух. Било је то време материјалне оскудице када се имало и мање него данас у овој немилој свакодневници, али је било много више духа и душе.
Мр Славко Богојевић, рецензент је рекао да је док је читао рукопис и први и други пут прича текла тако да га није оставио док га није прочитао до краја. Шта је то тако лепо и фино што привлачи читаоца? Оно што је вредно у овој књизи је то што мајстор Жика лоцира после 70 година свога рада радионице других мајстора берберина, занатлија. Ова књига на неки начин је књига културе сећања.
- Мајстор Жику сам упознао далеке 1949. године када ме је деда по мајци Лаза Поповић довео код мајстора на шишање. Тада сам имао осам година, а мајстор деветнаест. Од тада па до данас, ја се искључиво шишам код њега. Тада је мајстор Жика имао радњу у Милоша Поцерца број 4. У то време су долазили на шишање сви дечаци из краја и они који су ишли у школу Јанка Веселиновића међу којима су били и познати фудбалери: Војкан Мелић, Селе Милошевић, Јоле и Раде Василић, Срба Јевремовић, Павле Грубјешић и многи други, подсетио нас је на прошла времена пријатељ и муштерија Живана Јеремића, др Петар Старчевић.