ПРИЈЕМ ЗА УНУКУ И ПРАУНУКУ НАУЧНИКА
МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА У ГРАДСКОЈ КУЋИ
МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА У ГРАДСКОЈ КУЋИ
ПОВРАТАК ТИНКЕ МИЛАНКОВИЋ У ШАБАЦ
Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић угостио је прошлог понедељка у Градској кући Марину и Лили Миланковић, унуку и праунуку Милутина Миланковића, научника, првог доктора технике међу Србима, чија је супруга Христина Тинка Топузовић рођена Шапчанка. О њој се зна веома мало, а колико је била значајна за живот и рад Милутина Миланковића, забележио је он сам у својим „Успоменама“. Међу гостима био је и Павле Белосавић, унук Тинкине полусестре, праунук др Косте Динића, личног лекара краља Петра Првог. Марина и Лили су из Мелбурна допутовале крајем децембра.
Након пријема у Градској кући, гости су посетили Библиотеку шабачку, Народни музеј, Саборну цркву, тврђаву на Сави и гробницу Топузовића на Доњошорском гробљу, као и места у граду која су била део иметка Тинкине породице.
Унука и праунука познатог научника бораве у Шапцу захваљујући новинарки и књижевници Стани Муњић, која је, истражујући историју Шапца пожелела да Тинку Топузовић „измакне из сенке мужа и доведе је у родни град“. Резултат тога је књига под називом „Тинка Миланковић, жена небеског механичара“, која тек треба да буде штампана.
Христина Топузовић рођена је у Шапцу 12. марта 1884. године. Отац јој се звао Милош Топузовић, а мајка Милева, рођена Јовановић. Тинкин деда Ђорђе Топузовић био је богати шабачки трговац, народни посланик и председник Народне скупштине у годинама 1874, 1875. и 1877. Својој унуци Тинки оставио је у наслеђе сто хиљада динара у злату и две куће у Шапцу.
По оцени пријатеља Тинка је, по свом западњачком образовању, Милутину Миланковићу, који се школовао у Бечу, била ближа од свих београдских удавача. Савршено је говорила француски и немачки, одлично свирала клавир, заносно певала, била лепа и имућна. Венчали су се 1/14. јуна 1914. у Вазнесењској цркви у Београду.
Тинкин и Милутинов син Василије емигрирао је у Аустралију, где су рођени и живе унуци – Василијев син Никола и ћерка Марина. Никола има три ћерке, од којих је једна Лили, а Марина се није удавала и нема деце. Тинка и Милутин нису видели своје унуке.
Тинка је била велики ослонац свом мужу у раду, а заслужна је и за његово избављење из ратног логора 1914. године. Умрла је 1961. године и сахрањена на Новом гробљу у Београду.
Након пријема у Градској кући, гости су посетили Библиотеку шабачку, Народни музеј, Саборну цркву, тврђаву на Сави и гробницу Топузовића на Доњошорском гробљу, као и места у граду која су била део иметка Тинкине породице.
Унука и праунука познатог научника бораве у Шапцу захваљујући новинарки и књижевници Стани Муњић, која је, истражујући историју Шапца пожелела да Тинку Топузовић „измакне из сенке мужа и доведе је у родни град“. Резултат тога је књига под називом „Тинка Миланковић, жена небеског механичара“, која тек треба да буде штампана.
Христина Топузовић рођена је у Шапцу 12. марта 1884. године. Отац јој се звао Милош Топузовић, а мајка Милева, рођена Јовановић. Тинкин деда Ђорђе Топузовић био је богати шабачки трговац, народни посланик и председник Народне скупштине у годинама 1874, 1875. и 1877. Својој унуци Тинки оставио је у наслеђе сто хиљада динара у злату и две куће у Шапцу.
По оцени пријатеља Тинка је, по свом западњачком образовању, Милутину Миланковићу, који се школовао у Бечу, била ближа од свих београдских удавача. Савршено је говорила француски и немачки, одлично свирала клавир, заносно певала, била лепа и имућна. Венчали су се 1/14. јуна 1914. у Вазнесењској цркви у Београду.
Тинкин и Милутинов син Василије емигрирао је у Аустралију, где су рођени и живе унуци – Василијев син Никола и ћерка Марина. Никола има три ћерке, од којих је једна Лили, а Марина се није удавала и нема деце. Тинка и Милутин нису видели своје унуке.
Тинка је била велики ослонац свом мужу у раду, а заслужна је и за његово избављење из ратног логора 1914. године. Умрла је 1961. године и сахрањена на Новом гробљу у Београду.
Г. Јојић
Најновији број
25. април 2024.
