Професор др Ратко Божовић одржао предавање у Бибилиотеци
Култура је еманципација будућности
“Залажем се за то да се води дијалог, јер он је негде утихнуо, негде је успаван, а негде га нема. Сматрам да тамо где нема дијалога, нема културе, нема мотивисаности и нема померања ствари”
Професор др Ратко Божовић у Бибилиотеци шабачкој протекле недеље је одржао предавање на тему „Култура – чиме се то једе?“. Један од најзначајнијих културолога у нашој земљи током свог излагања је говорио о систему вредности, култури свакодневног живљења, као и о остваривању смисла човека и друштва кроз културу.
- Мало више сам неспокојан што је култура на споредном колосеку и што је нема довољно. Спадам у људе који су пристрасни када је реч о култури, јер културу видим као претпоставку за све остало. Колико је добро да имамо добру економију, да имамо добар живот, тако је добро да имамо и све оне форме живота које се уздижу изнад тога. Политичка и материјална лествица вредности се конструише тако да треба да будемо богати, да будемо у знаку материјалних вредности, а не у оној људској самопотврди која значи како бити човек и остварити своје најбоље потенцијале. У творачком смислу коначног стизања до најбољих својих могућности. Имамо поприлично удаљену ситуацију од онога што је збивање у култури и што је она сама. У култури се одређује став о свему што се гради, што ће бити грађено, онога што је садашњост и еманцпација будућности. Сматрам да структуралних промена нема без културе, јер културу видим као најшири појам у коме се успоставља став о свему што стварамо ми људи. Оно што стварамо појединачно, што стварамо у односу на друге и на групу или заједницу којој припадамо, на крају у односу на све друге вредности. Не може се лествица вредности успоставити без културе. Због тога, као култоролог навијам за културу и мислим да је велики проблем заједнице и ове наше транзиционе ситуације што је култура негде маргинализована. Све док она не дође са те маргине у сам центар збивања, док не буде претпоставка за одређење и самоодређење, успостављање лествице правих вредности ми ћемо имати велике проблеме – истакао је професор др Ратко Божовић.
Професор сматра да је култура дијалога неизоставни део комуникације, јер као такав чини да учеснци буду равноправни, без обзира на касније последице, али без дијалога нема напретка појединца и друштва.
- Залажем се за то да се води дијалог, јер он је негде утихнуо, негде је успаван, а негде га нема. Сматрам да тамо где нема дијалога, нема културе, нема мотивисаности и нема померања ствари. Зато се залажем за културу дијалога, јер они који воде дијалог су равноправни док га воде, али не и увек када трају последице. Оне могу бити неповољне и у стварности проблематичне. Ипак, морамо се залагати за дијалог. Зато увек кажем да више волим да водим дијалог, него предавање које треба да држим другима – појаснио је др Божовић.
Посебну пажњу током свог излагања проф. др Божовић је посветио медијској слици данашњице коју чине ријалити-формати и утицај који они имају на друштво, а посебно на младе.
- Плашим се великог напретка технологије. Видим много деце која су опсесивно везана за нове технологије. Када погледамо наше медије, примећујемо да је насиље прилично заступљено. Оно постаје нешто сасвим обично, свакодневно и због тога нема разлога да се доводи у питање нешто што је у медијима присутно као сасвим обична ствар. Постоји глобални проблем породице и многи истраживачи тврде да је традиционална породица на истеку, да је можда више и нема. Сукоб настаје између вредносног система родитеља и деце. Породица је слика друштва у малом. Хаос, насиље, сиромаштво које се догодило у друштву пренето је и на породицу. Имамо аномично друштво, а то је оно у коме влада хаос и безакоње, а то није добро за младе људе – рекао је професор и додао да у убрзаном развоју технологије и инстант комуникације се губи лепота праве комуникације и сусрета са другим бићем. Због тога нам недостаје културе, јер она проистиче из свестране, знатижељне и образоване личности.
- Мало више сам неспокојан што је култура на споредном колосеку и што је нема довољно. Спадам у људе који су пристрасни када је реч о култури, јер културу видим као претпоставку за све остало. Колико је добро да имамо добру економију, да имамо добар живот, тако је добро да имамо и све оне форме живота које се уздижу изнад тога. Политичка и материјална лествица вредности се конструише тако да треба да будемо богати, да будемо у знаку материјалних вредности, а не у оној људској самопотврди која значи како бити човек и остварити своје најбоље потенцијале. У творачком смислу коначног стизања до најбољих својих могућности. Имамо поприлично удаљену ситуацију од онога што је збивање у култури и што је она сама. У култури се одређује став о свему што се гради, што ће бити грађено, онога што је садашњост и еманцпација будућности. Сматрам да структуралних промена нема без културе, јер културу видим као најшири појам у коме се успоставља став о свему што стварамо ми људи. Оно што стварамо појединачно, што стварамо у односу на друге и на групу или заједницу којој припадамо, на крају у односу на све друге вредности. Не може се лествица вредности успоставити без културе. Због тога, као култоролог навијам за културу и мислим да је велики проблем заједнице и ове наше транзиционе ситуације што је култура негде маргинализована. Све док она не дође са те маргине у сам центар збивања, док не буде претпоставка за одређење и самоодређење, успостављање лествице правих вредности ми ћемо имати велике проблеме – истакао је професор др Ратко Божовић.
Професор сматра да је култура дијалога неизоставни део комуникације, јер као такав чини да учеснци буду равноправни, без обзира на касније последице, али без дијалога нема напретка појединца и друштва.
- Залажем се за то да се води дијалог, јер он је негде утихнуо, негде је успаван, а негде га нема. Сматрам да тамо где нема дијалога, нема културе, нема мотивисаности и нема померања ствари. Зато се залажем за културу дијалога, јер они који воде дијалог су равноправни док га воде, али не и увек када трају последице. Оне могу бити неповољне и у стварности проблематичне. Ипак, морамо се залагати за дијалог. Зато увек кажем да више волим да водим дијалог, него предавање које треба да држим другима – појаснио је др Божовић.
Посебну пажњу током свог излагања проф. др Божовић је посветио медијској слици данашњице коју чине ријалити-формати и утицај који они имају на друштво, а посебно на младе.
- Плашим се великог напретка технологије. Видим много деце која су опсесивно везана за нове технологије. Када погледамо наше медије, примећујемо да је насиље прилично заступљено. Оно постаје нешто сасвим обично, свакодневно и због тога нема разлога да се доводи у питање нешто што је у медијима присутно као сасвим обична ствар. Постоји глобални проблем породице и многи истраживачи тврде да је традиционална породица на истеку, да је можда више и нема. Сукоб настаје између вредносног система родитеља и деце. Породица је слика друштва у малом. Хаос, насиље, сиромаштво које се догодило у друштву пренето је и на породицу. Имамо аномично друштво, а то је оно у коме влада хаос и безакоње, а то није добро за младе људе – рекао је професор и додао да у убрзаном развоју технологије и инстант комуникације се губи лепота праве комуникације и сусрета са другим бићем. Због тога нам недостаје културе, јер она проистиче из свестране, знатижељне и образоване личности.
М.Ж.
Најновији број
25. април 2024.
