Трагови у времену

Народна веровања и обичаји из околине Мрђеновца. Идентитет српског народа, исказан, од рођења па све до смрти. Живот настаје и тече са Савом. Воденица као симбол трајања.
Веровања и обичаји су дубоко укорењени у традицију и историју нашег народа. Од веровања на велике празнике до рођења, венчања, сахране, обичаји су се поштовали, али данас постају помало заборављени. Мрђеновчанин Велимир Б. Бошковић, у својој књизи "Трагови у времену- забелешке", доноси необјављене приче и сећања мештана о народној традицији и покушава да их сачува од заборава.
Шабачкој публици дело је представљено протеклог уторка у препуној сали Културног центра. На промоцији поред аутора су говорили: књижевник и публициста Никола Девура, новинар Драган Ераковић, публициста Зоран Радовановић и глумац Боривоје Бора Божанић.
Новинар Драган Ераковић приликом свог излагања је истакао да књига "Трагови у времену - забелешке" показује колики је значај идентитета за српски народ и потребе да га сачувамо.
- Књига обухвата период од средине 19. века до краја 20. века. Ово је једно дело које нам показује да је много значајно да сачувамо идентитет. То је идентитет српског народа, исказан, од рођења па све до смрти. Можемо да сазнамо како су се понашали у домаћинствима људи у том времену. Код аутора је посебно истакнут део књиге који се односи на свадбарске обичаје. То прати низ ситуација, анегдота и много тога има од просидбе до завршеног дела свадбе. Део који се односи на имена, сабрао је на једном месту више од 1.000, како их људи добијају имена. Други књижевно-репортажни део говори о воденицама на Сави и како оне нестају. Читав један живот како протиче поред Саве, а Сава је веома значајна за људе у том крају. Воденице нестају 1972. године и први пут се помињу негде средином 16. века. Један живот који је бујао и настајао са реком - истакао је Драган Ераковић, новинар.
Велимир Б. Бошковић, годинама прикупља податке и народне приче са намером да их отргне од заборава. Некадашњи хоби, прерастао је у озбиљан рад који је резултирао новом књигом. Увелико припрема и наставак са новим, необјављеним обичајима, веровањима из свог краја.
Монографија "Трагови у времену" се бави темама свадбених обичаја, народне медицине, старим српским именима.
- Годинама уназад прикупљам необичне речи, које су све мање у употреби, узречице, пословице везане за Мрђеновац и у малој мери за Посавотамнаву. У том свом послу, бар у почетку, нисам наилазио на разумевање. Међутим, постоји нешто јаче у мени, а то је воља, срце и душа, да наставим да радим. Тек сада имам намеру да оно што је огроман материјал прикупим и саберем, да бар зрнца од тог материјала буду презентовани јавности. Занимљива је прича како је млада, тек удата ословљавала свог мужа. Никада га није звала по имену, оне је за њу увек био ОН, до краја живота. Супружници се нису ословљавали по имену, јер је то био знак слабости. У књизи постоји списак болести, како су се раније звале и лечиле. Међутим, постоји и данас веровање да ће бајање да излечи нешто. Веровања у вештице, виле и вампире увек су била део традиције и народа. Када сам био дечак ишао сам на прела и слушао све те приче. Књига садржи податке о именослову Мрђеновчана. Од 1808. године, први запис из Шабачког магистрата. Нема више Аксентија, Танасија и Обрада. Сада су имена потпуно другачија и много краћа, каже Бошковић.
Посебан део књиге посвећен је воденицама. У Мрђеновцу је био велики број, некад и 20, дуж Саве. Оне су била прека потреба у то време.
-Било их је различитих, по величини, по начину измељавања. Постојале су и поточаре на реци Добрави. Када је уведена електрична енергија у Мрђеновцу, људи су почели да набављају прекрупаче и полако су елиминисали воденице. Није више било потребе за њиховим радом. За разлику од других крајева где су воденице биле предмет чудесних и необичних прича, у Мрђеновцу није било тако. Никада нису видели неко натприродно биће у околини воденице - истакао је аутор и додао да поред старих речи прикупља и предмете, које пажљиво чува у свом вајату са жељом да млади сазнају више о својој култури и традицији.