Инфо

Берза

  • aero 994 ▼ -0,10%
  • dinnpb 5.207 ▲ 1,90%
  • dnos 3.998 ▲ 9,53%
  • fint 650 ⚫ 0,00%
  • jesv 6.413 ▲ 0,20%
  • lsta 651 ▲ 0,15%
  • niis 750 ▲ 0,27%
  • rso16142 115,00 ▲ 0,67%
  • rso18171 111,30 ⚫ 0,00%
  • stup 9.300 ▼ -2,10%
  • tgas 14.200 ▲ 0,85%
  • thhm 285 ▲ 50,00%
  • trgom 950 ⚫ 0,00%
  • vbse 2.936 ▲ 0,89%
(27. септембар 2018.)
У СУСРЕТ СВЕТСКОМ ДАНУ СРЦА

Обећање за дужи живот

Обећање за дужи живот
Ове године Светски дан срца се обележава 29. септембра под слоганом “Обећавам да... за моје срце, за твоје срце, за наша срца”. Установила га је Светска федерација за срце 2000. године са циљем да информише људе да су болести срца и крвних судова водећи узрок смртности у свету.
Пандемија
кардиоваскуларних болести
Др Оливера Нинковић Мрђеновачки, специјалиста социјалне медицине, шеф одсека за промоцију здравља Завода за јавно здравље Шабац, наводи да сваке године од кардиоваскуларних болести у свету умре око 17,5 милина људи, а да се процењује да ће овај број до 2030. године достићи цифру од око 23 милиона.
-Ради се о пошасти која је добила облик пандемије и која погађа како земље у развоју тако и развијене земље. Када је у питању наша земља подаци Националног регистра за акутни коронарни синдром из 2016. године показују да је те године 52.000 људи умрло од последица кардиоваскуларних болести. Оне чине чак 52 одсто удела у укупном проценту смртности од свих болести код нас, наводи др Нинковић Мрђеновачки.
Постоје две групе фактора ризика за оболевање од кардиоваскуларних болести. Прву групу чине непроменљиви фактори, на које се не може утицати и то су пол, старост и наслеђе. Друга група фактора ризика су променљиви, на њих се може утицати и наша саговорница истиче да на њих треба ставити фокус.
Фактори ризика на које се може утицати
-Променљиви фактори ризика се могу контролисати. То су висок крвни притисак, висок ниво масноћа и шећера у крви, неправилна исхрана, недовољна физичка активност и пушење. За хипертензију се каже да је тихи убица јер симптоми јако дуго могу остати непрепознати. Према последњим резултатима истраживања здравља становништва Републике Србије из 2013. године 47,5 одсто грађана има предхипертензију или хипертензију. Притисак се мора редовно мерити и уз прописану терапију држати под контролом, каже др Нинковић Мрђеновачки.
Студије су показале и повезаност између недовољне физичке активности и кардиоваскуларних болести. Наша саговорница наводи да је препоручена умерена физичка активност од 30 минута пет пута недељно, или високог интензитета од 20 минута три пута недељно.
-Када је реч о пушењу као фактору ризика са њим треба престати потпуно. Пушачи имају два до три пута већи ризик за добијање срчаног или можданог удара. Пушачи који прекину ову навику тек после 15 година имају једнак кардиоваскуларни ризик са особама које никада нису пушиле, каже др Нинковић Мрђеновачки.
Велики унос засићених масти, транс масти и соли се доводи у везу са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести. Са друге стране, исхрана богата воћем, поврћем и влакнима, а сиромашна сољу и простим шећером, доноси позитивне ефекте на крвни притисак и ниво шећера и масноћа у крви.
- Особе које имају дијабетес имају два до три пута већи ризик од кардиоваскуларних болести и код њих је 60 одсто свих оболевања и умирања последица кардиоваскуларних болести. Гојазност се такође доводи у везу са факторима ризика за кардиоваскуларне болести, са повишеним крвним притиском, повишеним масноћама и шећером у крви. Према истраживању из 2013. године 56 одсто становништва Србије је прекомерно ухрањено, док је једна петина гојазна, каже наша саговорница.
Фактори против којих се не може
Када се ради о факторима на које се не може утицати уколико они постоје треба што редовније контролисати здравље, а деци од најранијег доба увести здраве навике.
-Мушкарци чешће од жена оболевају од кардиоваскуларних болести, али само до мено-паузе. Након тога ризик се изједначава, јер жене више не штите женски полни хормони. Утврђено је да се са годинама повећава ризик од ових болести. Такође, студије су показале да наслеђе има значајан утицај и да у породицама где постоје кардиоваскуларне болести, потомци имају веће шансе од оболевања. Од најранијег доба деци треба уводити здраве стилове живота и деловати протективно, а када се појаве фактори ризика треба деловати на њих да се елиминишу или бар да се држе под контролом, истиче др Нинковић Мрђеновачки.
Мале промене значе много
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље.
-Светска федерација за срце и Светска здравствена организација имају заједнички циљ да се до 2025. године за 25 одсто смањи ниво превремен смртности као последице кардиоваскуларних болести. Тако, у складу са овогодишњом кампањом, обећајмо да ћемо учинити минималне промене у стилу живота да бисмо очували здравље срца, а тиме и квалитет и дужину живота, поручује др Оливера Нинковић Мрђеновачки.
М. М.

Најновији број

16. јануар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa