ШАБАЧКА ПРИВРЕДА ИЗВЕЗЕ 11 МИЛИОНА ЕВРА, А УВЕЗЕ 235.000 ЕВРА СА ТЕРИТОРИЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
За сада без велике штете
У укупној структури српског извоза, онај део који заврши на Косову и Метохији износи пет одсто. Највише извозимо безалкохолна пића, а на списку за извоз и бибер
Српска привреда трпи штету због таксе од 100 одсто које је увела Косовска влада на робу коју Србија извози на територију Косова и Метохије. Та штета, на срећу, није велика пошто у укупној структури српског извоза, онај део који заврши на Косову и Метохији износи пет одсто.
Језиком бројки, српски извоз на годишњем нивоу износи око 11 милијарди евра, а пројектован извоз за ову годину на територију Косова износи 500 милиона евра. Када је реч о шабачкој привреди, 2017. године извоз фирми из Мачванског управног округа износио је нешто мање од 11 милиона евра.
- Према нашим подацима, половина овог износа се односи на безалкохолна пића. Нешто мање од 900.000 евра је вредност извоза керамичких плочица, грађевинског материјала извеземо око 500.000 евра, минерална и хемијска ђубрива достигну вредност око 440.000 евра, разне врсте брашна 330.000 евра. Занимљиво је да из нашег краја пут Косова оде бибера у вредности од 130.000 евра, као и стоке у вредности од 340.000 евра – каже за Глас Подриња Станко Марковић, директор Регионалне привредне коморе Колубарског и Мачванског управног округа.
С друге стране, са Косова се увезе роба у вредности од свега 235.000 евра. Марковић додаје да ова година при крају и да мере владе у Приштини неће произвести делекосежне последице, али да уколико таксе од 100 одсто буду остале на снази штете ће сигурно бити.
- Додатни проблем представља и чињеница да су приштинске власти донеле и уредбу по којој се забрањује улазак робе на Косово уколико на декларацији на пише – Република Косово. Србија не признаје Косово тако да не постоји ни правни основ – истиче Марковић.
Економиста Драган Вујадиновић верује да се ради о фингираној кризи какве су на релацији Београд – Приштина учестале последњих неколико година, и да ће Европска унија и Сједињене Америчке Државе наложити укидање царинских такси.
- Питање је шта ће Србија морати да учини у замену за то, али све ми ово делује на већ виђене игре Београда и Приштине. Изазове се криза, створи се напета атмосфера, а онда се умеша страни фактор и све се смири – каже Вујадиновић.
Према његовим речима, извозници ће морати, уколико високе царинске таксе остану на снази, да пронађу друга тржишта како би анулирали штету од тих 500 милиона евра извоза на Косово.
- Србија на Косово највише извози прехрамбену робу, а затим хемисјке производе и грађевински материјал. Албански привредници су познатзи као веома коректни и захвални за сарадњу, тако да овај посао није имао велике проблеме до сада – додаје Вујадиновић.
Оно што јесте највећи проблем је чињеница да међународна заједница и даље не предузима никакве мере и кораке како би Приштина повука своје мере, јер оне нису у складу са ЦЕФТА споразумом која је потписала. Потпис на ЦЕФТА споразум није ставила, додуше, званична Приштина већ УМНИК.
Фиктиван извоз
Када говоримо о извозу српске робе на Косово, Вујадиновић подсећа да је доста робе, нарочито цемент, у ранијем периоду, био фиктиван.
- То значи да су само папири пролазили кроз српске и косовске књиге, а роба је осталаја у Србији и без ПДВа продавана на тржишту за 20 одсто јефтиније него што би била без тог „фиктивног извоза“ – каже Вујадиновић.
Успорене интеграције и безвизни режим
Криза на релацији Београд – Приштина заинтригирала је и светску јавност. Тако московски Комерсант тврди да нагло заоштравање односа Србије и Косова чини мало реалним да се у скоријој будућности успешно заврше преговори о нормализацији односа.
- То значи да се интеграција Србије у ЕУ одлаже, као и добијање безвизног режима Косова са земљама ЕУ - оцењује дневник уз напомену да је повод за заоштравање односа одлука Приштине да повећа порез на робу из Србије, које је уследило након што је одбијен захтев Косова за пријем у Интерпол, на чему је активно лобирао Београд.
Језиком бројки, српски извоз на годишњем нивоу износи око 11 милијарди евра, а пројектован извоз за ову годину на територију Косова износи 500 милиона евра. Када је реч о шабачкој привреди, 2017. године извоз фирми из Мачванског управног округа износио је нешто мање од 11 милиона евра.
- Према нашим подацима, половина овог износа се односи на безалкохолна пића. Нешто мање од 900.000 евра је вредност извоза керамичких плочица, грађевинског материјала извеземо око 500.000 евра, минерална и хемијска ђубрива достигну вредност око 440.000 евра, разне врсте брашна 330.000 евра. Занимљиво је да из нашег краја пут Косова оде бибера у вредности од 130.000 евра, као и стоке у вредности од 340.000 евра – каже за Глас Подриња Станко Марковић, директор Регионалне привредне коморе Колубарског и Мачванског управног округа.
С друге стране, са Косова се увезе роба у вредности од свега 235.000 евра. Марковић додаје да ова година при крају и да мере владе у Приштини неће произвести делекосежне последице, али да уколико таксе од 100 одсто буду остале на снази штете ће сигурно бити.
- Додатни проблем представља и чињеница да су приштинске власти донеле и уредбу по којој се забрањује улазак робе на Косово уколико на декларацији на пише – Република Косово. Србија не признаје Косово тако да не постоји ни правни основ – истиче Марковић.
Економиста Драган Вујадиновић верује да се ради о фингираној кризи какве су на релацији Београд – Приштина учестале последњих неколико година, и да ће Европска унија и Сједињене Америчке Државе наложити укидање царинских такси.
- Питање је шта ће Србија морати да учини у замену за то, али све ми ово делује на већ виђене игре Београда и Приштине. Изазове се криза, створи се напета атмосфера, а онда се умеша страни фактор и све се смири – каже Вујадиновић.
Према његовим речима, извозници ће морати, уколико високе царинске таксе остану на снази, да пронађу друга тржишта како би анулирали штету од тих 500 милиона евра извоза на Косово.
- Србија на Косово највише извози прехрамбену робу, а затим хемисјке производе и грађевински материјал. Албански привредници су познатзи као веома коректни и захвални за сарадњу, тако да овај посао није имао велике проблеме до сада – додаје Вујадиновић.
Оно што јесте највећи проблем је чињеница да међународна заједница и даље не предузима никакве мере и кораке како би Приштина повука своје мере, јер оне нису у складу са ЦЕФТА споразумом која је потписала. Потпис на ЦЕФТА споразум није ставила, додуше, званична Приштина већ УМНИК.
Када говоримо о извозу српске робе на Косово, Вујадиновић подсећа да је доста робе, нарочито цемент, у ранијем периоду, био фиктиван.
- То значи да су само папири пролазили кроз српске и косовске књиге, а роба је осталаја у Србији и без ПДВа продавана на тржишту за 20 одсто јефтиније него што би била без тог „фиктивног извоза“ – каже Вујадиновић.
Криза на релацији Београд – Приштина заинтригирала је и светску јавност. Тако московски Комерсант тврди да нагло заоштравање односа Србије и Косова чини мало реалним да се у скоријој будућности успешно заврше преговори о нормализацији односа.
- То значи да се интеграција Србије у ЕУ одлаже, као и добијање безвизног режима Косова са земљама ЕУ - оцењује дневник уз напомену да је повод за заоштравање односа одлука Приштине да повећа порез на робу из Србије, које је уследило након што је одбијен захтев Косова за пријем у Интерпол, на чему је активно лобирао Београд.
Н.К.
Најновији број
25. април 2024.
