ШАПЧАНИ НА КОСОВУ
Није наше, али је наше
Када је група ходочасника из централне Србије у августу одлучили да 23. новембра посети манастире на Косову и Метохији, нису могли ни да наслуте шта ће се тих дана дешавати на граници са јужном српском покрајином, или самопроглашеном независном државом. Ипак, од 90 пријављених путника, међу којима је било и 10 Шапчана, само је пет одустало од одласка.
Морали су да се најаве раније, додељена им је пратња косовске полиције КПС-а и после само двадесетак минута задржавања на граници кренули су пут Високих Дечана. Полицијска пратња подразумева и строго поштовање протокола и сатнице наведене у њему, па није било одступања од плана пута.
-Косовска полиција је све време била са нама. Није било никавих инцидената, само су нам у једном селу непристојно гестикулирали, јер је пратња упалила ротацију да бисмо прошли поред неких радова на путу. Њихови полицајци су били пристојни према нама, комуницирали су на српском. Тензије се осећају, али се наш народ тамо херојски држи, прича Душан Радојчин туристички водич из Шапца.
Обишли су Високе Дечане, манастир Зочиште, цркву Богородице Љевишке. Ноћили су у манастиру Светих Архангела код Призрена, где су присуствовали вечерњем богослужењу и ујутру светој литургији. Након тога су посетили Грачаницу и Газиместан. Сва ова места, сем грачанице и Зочишта, чува КФОР.
-Свуда где обезвеђују међународне мировне снаге морали смо пре уласка да доставимо спискове и оставимо личне карте. Само су нам на Газиместану дозволили да развијемо српску заставу, зато што су место тада обезбеђивали Срби који раде у КПС-у. Нисам нигде осећао страх, али се нисам осећао ни као да сам у својој земљи. Водили су нас у обилазак, говорили да се не одвајамо од групе и не улазимо у продавнице, каже Душан.
Нису имали много прилике да причају са нашим становништвом на Косову. Срели су се са дванаестогодишњом Милицом, јединим српским дететом у Призрену.
-Каже да нема проблема у Призрену, али иде у школу у Велику Хочу где има српске деце. Бригу о Милици и њеној мајци води Муслиман који се 2009. крстио и постао православац. Наши су тамо невероватно гостопримљиви. Последње парче хлеба ће вам дати као да имају свега у изобиљу. Где год смо били износили су да нам понуде све што имају, прича Душан.
За политику у овој причи није било места, иако је она код нас увек и у свему.
Морали су да се најаве раније, додељена им је пратња косовске полиције КПС-а и после само двадесетак минута задржавања на граници кренули су пут Високих Дечана. Полицијска пратња подразумева и строго поштовање протокола и сатнице наведене у њему, па није било одступања од плана пута.
-Косовска полиција је све време била са нама. Није било никавих инцидената, само су нам у једном селу непристојно гестикулирали, јер је пратња упалила ротацију да бисмо прошли поред неких радова на путу. Њихови полицајци су били пристојни према нама, комуницирали су на српском. Тензије се осећају, али се наш народ тамо херојски држи, прича Душан Радојчин туристички водич из Шапца.
Обишли су Високе Дечане, манастир Зочиште, цркву Богородице Љевишке. Ноћили су у манастиру Светих Архангела код Призрена, где су присуствовали вечерњем богослужењу и ујутру светој литургији. Након тога су посетили Грачаницу и Газиместан. Сва ова места, сем грачанице и Зочишта, чува КФОР.
-Свуда где обезвеђују међународне мировне снаге морали смо пре уласка да доставимо спискове и оставимо личне карте. Само су нам на Газиместану дозволили да развијемо српску заставу, зато што су место тада обезбеђивали Срби који раде у КПС-у. Нисам нигде осећао страх, али се нисам осећао ни као да сам у својој земљи. Водили су нас у обилазак, говорили да се не одвајамо од групе и не улазимо у продавнице, каже Душан.
Нису имали много прилике да причају са нашим становништвом на Косову. Срели су се са дванаестогодишњом Милицом, јединим српским дететом у Призрену.
-Каже да нема проблема у Призрену, али иде у школу у Велику Хочу где има српске деце. Бригу о Милици и њеној мајци води Муслиман који се 2009. крстио и постао православац. Наши су тамо невероватно гостопримљиви. Последње парче хлеба ће вам дати као да имају свега у изобиљу. Где год смо били износили су да нам понуде све што имају, прича Душан.
За политику у овој причи није било места, иако је она код нас увек и у свему.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
