Признања буде сећања

Прегледање диплома, фотографија, медаља, различитог сјаја, освојених осамдесетих година прошлог века на атлетским борилиштима широм бивше “велике државе” и Европе, код Драгорада Давидовића-Давида из Богатића, данас професора физичког васпитања у основној школи “Мика Митровић” у овој варошици, буди помало носталгична сећања на петнаестогодишње интензивно и веома успешно бављење “краљицом спортова”.
Све је кренуло јесени 1970. године, када је као ученик Шабачке гимназије, у једној од трка, победио на Кросу РТС. Уочио га је искусни професор Јован Кнежевић, тада и председник АШК и захваљујући овом врсном педагогу спортске културе, Драгорад је са 16 година метеорски кренуо у поход на освајање атлетских врхова. Највише су му “лежале” “дуге пруге”.
Бљеснуо је, освајањем првог места у трци на хиљаду метара, за млађе јуниоре, приликом отварања градског стадиона у Шапцу. Доминацију у овој атлетској дисциплини и узрасту, потврђује већ наредне године, у Сплиту на државном првенству ( 800 метара-прво место). Убрзо постаје и првак бивше Југославије на 1.500 метара, а у истој дисциплини 1977. године у времену од 3,43 са осам бележи 33 место у свету, које дуго није превазиђено.
Наравно, све то и будуће врхунске резултете не би могао да оствари без велике љубави према овом спорту, свакодневних тренинга, пожртвовања и амбиција. То је каже “уградио” у себе и онда одлични спортски и школски резултати које је постизао нису изостајали. Баш онако како га је саветовао угледни атлетски стручњак, тренер Драган Петровић, који је у то време био и декан ДИФ у Београду. Ову високу образовну установу Давидовић уписује 1973. године. Исте постаје члан Атлетског клуба “Црвена звезда”, а за десетогодишњу верност добија златну повељу клуба. Издваја шесто место на Балкану у Солуну 1977. године, на 3.000 метара са препрекама. Потом, годину дана касније на Купу Европе у Београду, са екипом “Звезде” осваја пето место међу 12 клубова и 22 такмичара.
С посебном пажњом чува диплому којом га је наградио “Глас Подриња” у тррадиционалној анкети за избор спортисте године.
Будући да је 1978. године отишао на одслужење војног рока у Карловце, бројним репрезентативним признањима са универзитетских такмичења у атлетици, придодао је она освојена на свеармијским.
- Младима препоручујем да се баве спортом, јер осим развијања здравог стила живота ту су незаборавна дружења, познанства за сва времена, каже популарни Давид, који без обзира на све није могао да остави родни крај, коме се враћа одмах после престанка активног бављења спортом 1982. године.
Добијао је примамљиве понуде из Америке и Енглеске али се одлучио за Мачву, где је “поникао”. Физичку културу и спорт почео је да предаје у основној школи у Клењу, касније Дубљу, а данас је у основној школи “Мика Митровић” у Богатићу, где очекује пензију.
Очево имање у Богатићу није заборавио. Највише пажње посвећује гајењу кромпира. И без обзира што, како каже пољопривреди “не цветају руже”, крајем осамдесетих имао је седам хектара под кромпиром. Тренутно је то знатно мање али ипак ову производњу не запоставља, а бројни трофеји освојени у најлепшем периоду живота остају у лепом сећању.