РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ: ДР МАРИЈА МИШИЋ
Више од хране
Мамино млеко обезбеђује правилан развој деце, има позитиван утицај како на здравље детета, тако и на здравље мајке. То је жива супстанца способна да се мења, подржава и усмерава сваки тренутак развоја новорођенчета. Сисање новорођеног детета је најстарија биолошка потреба проистекла из урођеног нагона. Дојка је већ од шеснаесте недеље трудноће спремна да ствара млеко, по принципу „понуде и потражње“ (чешће стављање на дојку доводи до стварања више млека). Млеко „иде“ из главе преко груди. Зато је самопоуздање мајке најважније, као и смирен и ведар дух.
Од 1. до 7. августа обележена је Светска недеља дојења 2019. године под слоганом "Оснажимо родитеље, омогућимо дојење". Уобичајено је мишљење да је дојење искључиво мајчински свет, али да би било успешно улога оца је веома значајна. Подршкa оба родитеља и оснаживање је од виталног значаја како би се успоставило и одржало дојењe.
Бројне активности у циљу промоције и подршке дојења требало би да омогуће остваривање циља Светске здравствене скупштине – најмање 50 % искључиво дојене деце до 2025. Иако је до сада учињен значајан помак, потребни су додатни напори како би се програми и политике дојења и остварили у пракси.
Тим поводом, разговарали смо са др Маријом Мишић, педијатром из Дома здравља „Др Драга Љочић“.
Дојење је природни и најздравији начин исхране новорођеног детета?
- Оно је много више од „хране“, обезбеђује правилан развој деце, има позитиван утицај како на здравље детета, тако и на здравље мајке. Мамино млеко је жива супстанца способна да се мења, подржава и усмерава сваки тренутак развоја новорођенчета. Природа је састав млека оптимално прилагодила потребама новорођеног детета. То је секрет млечних жлезда који се састоји од воде, беланчевина, масти, угљених хидрата, витамина, минерала и олигоелемената. Од беланчевина су заступљени протеини сурутке (60-70%) који се лако варе и имају антиинфективна својства, садрже есенцијалне и семиесенцијалне масне киселине, које су изузетно важне за развој мозга, ретине.... Основни млечни шећер је лактоза, која је битна за развој цревне флоре детета. Оптималан је састав масти, као и микроелемената.
Дакле, мамино млеко нема адекватну алтернативу?
- Кравље млеко садржи другачију врсту беланчевина (казеин), теже се вари (већа је могућност грчева), више оптерећује бубреге и подстиче могућност развоја алергије. Састав маминог млека се мења у зависности од стадијума лактације. Прва три дана се стварају мале количине млека – колострум (количина је од 10 до 100мл по дану), али, с обзиром на то да је у том тренутку бебин желудац величине трешње, то је сасвим довољно. Богат је беланчевинама, а главна вредност је заштитна. Затим иде прелазно млеко (10-15 дана, око 500мл на 24 сата), има мање беланчевина, ређе је и воденије, а од треће недеље креће стварање зрелог млека, богатог мастима.
Чињеница је да многе мајке, из разних разлога, лако одустану од дојења?
- Дешава се да је млеко било водено па је понуђена дохрана, мајка је порођена на царски па није имала млека, беба је имала жутицу па је морала да јој даје воду, или адаптирано млеко, дојке су мекане, неће бити млека довољно, имала је температуру и морала је да престане да доји, неће да упропасти груди због дојења, удебљала се јер мора да једе масну храну... Све су то погрешна уверења. Сисање новорођеног детета је најстарија биолошка потреба проистекла из урођеног нагона. Дојка је већ од шеснаесте недеље трудноће спремна да ствара млеко, по принципу „понуде и потражње“ (чешће стављање на дојку доводи до стварања више млека). Млеко „иде“ из главе преко груди. Зато је самопоуздање мајке најважније, као и смирен и ведар дух.
Да ли би дојиља требало да „једе за двоје“?
- Мајка која доји не би требало да једе више него било која друга здрава, одрасла жена. Никако није потребно „јести за двоје“. Постоји додатна потреба за беланчевинама, потребан је калцијум и сви витамини. Осећај жеђи дојиље је појачан и требало би да пије течност – воду, воћни сок, млеко, сок, супу... Неке од намирница могу појачати грчеве, или довести до поремећаја пражњења црева, али, ништа са јеловника не би смело бити уклоњено мајци док се не покаже да смета њеном детету док сиса. Мајку треба охрабрити да доји дете, обезбедити јој мир, довољно одмора, угодан положај при дојењу, научити је да препозна ране знаке глади код одојчета... Сам почетак дојења некада зна да буде тежак, треба неговати брадавице (најбоље је млеком након подоја премазати дојку), научити правилну технику подоја. Дојењем неће “упропастити“своје груди, напротив, само ће их заштитити од могућег развоја карцинома дојке.
Једно од питања новопечених и, самим тим, збуњених мајки је колико често би требало одобрити одојчету „сисање на захтев“?
- Новорођенчету треба дозволити сисање онолико често колико беба жели да сиса. У почетку , првих седам дана, то је на сваких сат, два, чак и током ноћи, потом не више од осам до дванаест подоја током 24 сата. Правилно дојена беба почиње да напредује (у почетку, након рођења, нормалан је губитак телесне масе 10%), расположена је, влажи шест и више пелена на дан, добро формира столице. Саветује се искључиво дојење до шестог месеца. Обавезно је дојење до прве, а препоручује се до друге године, по жељи мајке и детета и дуже. Са немлечном исхраном требало би почети постепено, од четвртог до шестог месеца.
У којим случајевима дојење није могуће?
- Уколико је неонатус рођен пре 34. недеље, не постоји усклађеност рефлекса сисања и гутања (што не значи да мајка, уколико одржава лактацију, не може по постизању одређеног степена зрелости детета да доји), када је новорођено дете на механичкој вентилацији, ретке болести метаболизма. Такође, малигно обољење мајке је апсолутна контраиндикација, као и примена цитостатика. Привремено може бити одложено због примене неке од радиокатвних супстанци у терапијске, или дијагностичке процедуре мајке, или када је у питању herpes simplex инфекција. Тврде дојке, препуњене, зачепљен каналић, или маститис - нису контраиндиковани за дојење. Уколико је мајка на кратко одсутна од куће, млеко се може измлазати и на собној температури чувати до четири, а у фрижидеру до седамдесет два сата (у дубини, не у вратима). У замрзивачу са дубоким замрзавањем може да се чува до шест месеци.
Порука за читатељке?
- Мамино млеко је храна, утеха, здравље и љубав. Дојење ствара везу мајке и детета која се ничим не може раскинути и заменити. Дојење не можемо наметнути, можемо га само потакнути, показати и поучити.
КАДА ЈЕ ДОЈКА БОЛЕСНА
У случају маститиса, лоше је и опште стање жене, па се осим измлазања, саветује и антибиотска терапија и примена лекова за снижавање телесне температуре (антипиретици). Дојење се наставља, чак и на болесној дојци. Апсцес је још тежи степен упале, где постоји висока температура, гнојна колекција у једном делу дојке, бол, црвенило.Тада се саветује дренирање апсцеса хируршким путем, а након дренаже дојење може да се настави.
Бројне активности у циљу промоције и подршке дојења требало би да омогуће остваривање циља Светске здравствене скупштине – најмање 50 % искључиво дојене деце до 2025. Иако је до сада учињен значајан помак, потребни су додатни напори како би се програми и политике дојења и остварили у пракси.
Тим поводом, разговарали смо са др Маријом Мишић, педијатром из Дома здравља „Др Драга Љочић“.
Дојење је природни и најздравији начин исхране новорођеног детета?
- Оно је много више од „хране“, обезбеђује правилан развој деце, има позитиван утицај како на здравље детета, тако и на здравље мајке. Мамино млеко је жива супстанца способна да се мења, подржава и усмерава сваки тренутак развоја новорођенчета. Природа је састав млека оптимално прилагодила потребама новорођеног детета. То је секрет млечних жлезда који се састоји од воде, беланчевина, масти, угљених хидрата, витамина, минерала и олигоелемената. Од беланчевина су заступљени протеини сурутке (60-70%) који се лако варе и имају антиинфективна својства, садрже есенцијалне и семиесенцијалне масне киселине, које су изузетно важне за развој мозга, ретине.... Основни млечни шећер је лактоза, која је битна за развој цревне флоре детета. Оптималан је састав масти, као и микроелемената.
Дакле, мамино млеко нема адекватну алтернативу?
- Кравље млеко садржи другачију врсту беланчевина (казеин), теже се вари (већа је могућност грчева), више оптерећује бубреге и подстиче могућност развоја алергије. Састав маминог млека се мења у зависности од стадијума лактације. Прва три дана се стварају мале количине млека – колострум (количина је од 10 до 100мл по дану), али, с обзиром на то да је у том тренутку бебин желудац величине трешње, то је сасвим довољно. Богат је беланчевинама, а главна вредност је заштитна. Затим иде прелазно млеко (10-15 дана, око 500мл на 24 сата), има мање беланчевина, ређе је и воденије, а од треће недеље креће стварање зрелог млека, богатог мастима.
Чињеница је да многе мајке, из разних разлога, лако одустану од дојења?
- Дешава се да је млеко било водено па је понуђена дохрана, мајка је порођена на царски па није имала млека, беба је имала жутицу па је морала да јој даје воду, или адаптирано млеко, дојке су мекане, неће бити млека довољно, имала је температуру и морала је да престане да доји, неће да упропасти груди због дојења, удебљала се јер мора да једе масну храну... Све су то погрешна уверења. Сисање новорођеног детета је најстарија биолошка потреба проистекла из урођеног нагона. Дојка је већ од шеснаесте недеље трудноће спремна да ствара млеко, по принципу „понуде и потражње“ (чешће стављање на дојку доводи до стварања више млека). Млеко „иде“ из главе преко груди. Зато је самопоуздање мајке најважније, као и смирен и ведар дух.
Да ли би дојиља требало да „једе за двоје“?
- Мајка која доји не би требало да једе више него било која друга здрава, одрасла жена. Никако није потребно „јести за двоје“. Постоји додатна потреба за беланчевинама, потребан је калцијум и сви витамини. Осећај жеђи дојиље је појачан и требало би да пије течност – воду, воћни сок, млеко, сок, супу... Неке од намирница могу појачати грчеве, или довести до поремећаја пражњења црева, али, ништа са јеловника не би смело бити уклоњено мајци док се не покаже да смета њеном детету док сиса. Мајку треба охрабрити да доји дете, обезбедити јој мир, довољно одмора, угодан положај при дојењу, научити је да препозна ране знаке глади код одојчета... Сам почетак дојења некада зна да буде тежак, треба неговати брадавице (најбоље је млеком након подоја премазати дојку), научити правилну технику подоја. Дојењем неће “упропастити“своје груди, напротив, само ће их заштитити од могућег развоја карцинома дојке.
Једно од питања новопечених и, самим тим, збуњених мајки је колико често би требало одобрити одојчету „сисање на захтев“?
- Новорођенчету треба дозволити сисање онолико често колико беба жели да сиса. У почетку , првих седам дана, то је на сваких сат, два, чак и током ноћи, потом не више од осам до дванаест подоја током 24 сата. Правилно дојена беба почиње да напредује (у почетку, након рођења, нормалан је губитак телесне масе 10%), расположена је, влажи шест и више пелена на дан, добро формира столице. Саветује се искључиво дојење до шестог месеца. Обавезно је дојење до прве, а препоручује се до друге године, по жељи мајке и детета и дуже. Са немлечном исхраном требало би почети постепено, од четвртог до шестог месеца.
У којим случајевима дојење није могуће?
- Уколико је неонатус рођен пре 34. недеље, не постоји усклађеност рефлекса сисања и гутања (што не значи да мајка, уколико одржава лактацију, не може по постизању одређеног степена зрелости детета да доји), када је новорођено дете на механичкој вентилацији, ретке болести метаболизма. Такође, малигно обољење мајке је апсолутна контраиндикација, као и примена цитостатика. Привремено може бити одложено због примене неке од радиокатвних супстанци у терапијске, или дијагностичке процедуре мајке, или када је у питању herpes simplex инфекција. Тврде дојке, препуњене, зачепљен каналић, или маститис - нису контраиндиковани за дојење. Уколико је мајка на кратко одсутна од куће, млеко се може измлазати и на собној температури чувати до четири, а у фрижидеру до седамдесет два сата (у дубини, не у вратима). У замрзивачу са дубоким замрзавањем може да се чува до шест месеци.
Порука за читатељке?
- Мамино млеко је храна, утеха, здравље и љубав. Дојење ствара везу мајке и детета која се ничим не може раскинути и заменити. Дојење не можемо наметнути, можемо га само потакнути, показати и поучити.
У случају маститиса, лоше је и опште стање жене, па се осим измлазања, саветује и антибиотска терапија и примена лекова за снижавање телесне температуре (антипиретици). Дојење се наставља, чак и на болесној дојци. Апсцес је још тежи степен упале, где постоји висока температура, гнојна колекција у једном делу дојке, бол, црвенило.Тада се саветује дренирање апсцеса хируршким путем, а након дренаже дојење може да се настави.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
