МИНИСТАР И ШАПЧАНИ ПРОТИВ РИЈАЛИТИЈА
Опозиција свим вредностима
Од кад постоји писана историја, јасна је борба два принципа: охрабривати памет, знање, морал на првом месту, а обесхрабривати оно друго. И у распону та два напора, очитава се квалитет једне културе и цивилизације, истиче Министар културе и информисања
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у недавном интервјуу за “Недељник” је изјавио да не одустаје од свог става о ријалити програмима и да “Скарадни садржаји не смеју бити приказивани на телевизијама са националном фреквенцијом”.
-Верујем да када се каже: “народ то тражи”, то није нетачна поставка, али није добра. Народ ће да тражи шта му нудите. Можда се варам, али хипотетички, ако би неко у свету или у Србији на мах изгубио разум и организовао гладијаторске игре, реална претпоставка је да би људи долазили да гледају како неког бацају лавовима. Надам се да се то неће десити. Нажалост, људска природа има своје вечите особености, рекао је Вукосављевић.
Министар је објаснио и да ако се људима нуде негативни садржаји различитих облика, они ће да крену ка томе, па ће постепено да се навикавају и траже још.
-Али, на срећу, постоји и супротно, ако им дајете квалитетне садржаје, они ће тражити још. И то је у свим културама, не само српској. Од кад постоји писана историја, јасна је борба два принципа: охрабривати памет, знање, морал на првом месту, а обесхрабривати оно друго. И у распону та два напора, очитава се квалитет једне културе и цивилизације. То је непрестана борба, навео је министар Вукосављевић.
На питање да ли то значи да ако би се тражили еротски филмови у пола осам увече, да би их требало пустити, Вукосављевић је рекао:
-Могао сам да кажем неистомишљеницима: ако је комерцијална опција та која је најбитнија, хајде онда да емитујемо порно-филмове. Имаће велику гледаност, имаће скупљи рекламни простор, држава ће да убира већи порез кроз то… Кад дате такве аргументе, онда је претеривање. Али ово је на корак од тога, сматра министар.
-Често наводим као пример: да ли може неко у овој земљи да уђе у мајици у шорцу у суд? Не може. Зато што постоји опште схватање јавног морала о одевању и да човек може да иде голишав у кафану, на плажу, али да не може да уђе у суд или општину. То би исто требало да важи и за оне медије који имају националну фреквенцију, рекао је Вукосављевић за нови број магазина Недељник.
Питали смо наше суграђане какво је њихово мишљење, да ли ријалити програме треба потпуно укинути, ограничити их на неки начин или пустити да свако изабере шта ће да гледа.
Живадинка Веселиновић, наставник српског језика из Шапца:
-Уопште не гледам телевизијски програм, али знам старе и болесне људе који не излазе из својих соба, гледају те програме јер немају неки контакт са светом око себе... Због њих - оставити слободу избора, али да и ти програми прођу кроз неке филтере. Родитељима саветујем да то не гледају, да време посвете деци, шетају са њима, играју се... Својим примером ће и децу одвратити од гледања лоших садржаја које се појављује на телевизији.
Новица Којић, новинар из Шапца:
-Комерцијалне телевизије се данас више баве рејтингом, неко квалитетом програма. Рејтинг им доноси добру зараду. Сматрам да ријалити не треба укинути, већ га ограницити на термин од 23 до 05. Погледам ријалити, понекад, кад ми време дозволи, а то чини 95 одсто популације, само неће да призна.
Невенка Панић, из Шапца
-Забранила бих ријалити програме и новац од њиховог организовања и хонорара учесницима дала болесној деци, а пре свега оној која су на онкологији у Београду. Власници телевизија на којима се то емитује боље да оду тамо и виде шта све фали у болници. Срамота је да деца и омладина гледају те садржаје из којих не само да немају ништа да науче него и стварају себи идоле од тог полусвета. Добијају астрономске хонораре, народу испирају мозак, свађају се због њих и препричавају њихове глупости. Са друге стране деца умиру јер не може на време да се прикупи новац за њихово лечење.
Стефан Гаврић, месар из Штитара
-Сматрам да ријалити програме треба укинути и новац који се улаже у њих паметније расподелити. Постоји у овој земљи много оних којима је новац преко потребан, некоме за лечење, некоме за основне животне потребе. Последњих неколико година у ријалитијима су стално исти ликови који тамо практично живе. Коме су били занимљиви већ их је видео. Показали су ко су, шта су, какви су. Више стварно нема никаквог смисла то емитовати.
Ивана Мијаиловић, из Мајура, ученица Економске школе “Стана Милановић”
-Када је први ријалити програм почео да се емитује у Србији била сам јако мала али свако може да примети колико то утиче на менталитет људи и развој деце. Дају погрешан пример младима о томе шта је исправно, а шта не. Због ријалити програма у друштву се изгубио појам срамоте. Моје мишљење је да да се ти програми емитују само да би се прикрило политичко стање у држави.
-Верујем да када се каже: “народ то тражи”, то није нетачна поставка, али није добра. Народ ће да тражи шта му нудите. Можда се варам, али хипотетички, ако би неко у свету или у Србији на мах изгубио разум и организовао гладијаторске игре, реална претпоставка је да би људи долазили да гледају како неког бацају лавовима. Надам се да се то неће десити. Нажалост, људска природа има своје вечите особености, рекао је Вукосављевић.
Министар је објаснио и да ако се људима нуде негативни садржаји различитих облика, они ће да крену ка томе, па ће постепено да се навикавају и траже још.
-Али, на срећу, постоји и супротно, ако им дајете квалитетне садржаје, они ће тражити још. И то је у свим културама, не само српској. Од кад постоји писана историја, јасна је борба два принципа: охрабривати памет, знање, морал на првом месту, а обесхрабривати оно друго. И у распону та два напора, очитава се квалитет једне културе и цивилизације. То је непрестана борба, навео је министар Вукосављевић.
На питање да ли то значи да ако би се тражили еротски филмови у пола осам увече, да би их требало пустити, Вукосављевић је рекао:
-Могао сам да кажем неистомишљеницима: ако је комерцијална опција та која је најбитнија, хајде онда да емитујемо порно-филмове. Имаће велику гледаност, имаће скупљи рекламни простор, држава ће да убира већи порез кроз то… Кад дате такве аргументе, онда је претеривање. Али ово је на корак од тога, сматра министар.
-Често наводим као пример: да ли може неко у овој земљи да уђе у мајици у шорцу у суд? Не може. Зато што постоји опште схватање јавног морала о одевању и да човек може да иде голишав у кафану, на плажу, али да не може да уђе у суд или општину. То би исто требало да важи и за оне медије који имају националну фреквенцију, рекао је Вукосављевић за нови број магазина Недељник.
Питали смо наше суграђане какво је њихово мишљење, да ли ријалити програме треба потпуно укинути, ограничити их на неки начин или пустити да свако изабере шта ће да гледа.
Живадинка Веселиновић, наставник српског језика из Шапца:
-Уопште не гледам телевизијски програм, али знам старе и болесне људе који не излазе из својих соба, гледају те програме јер немају неки контакт са светом око себе... Због њих - оставити слободу избора, али да и ти програми прођу кроз неке филтере. Родитељима саветујем да то не гледају, да време посвете деци, шетају са њима, играју се... Својим примером ће и децу одвратити од гледања лоших садржаја које се појављује на телевизији.
Новица Којић, новинар из Шапца:
-Комерцијалне телевизије се данас више баве рејтингом, неко квалитетом програма. Рејтинг им доноси добру зараду. Сматрам да ријалити не треба укинути, већ га ограницити на термин од 23 до 05. Погледам ријалити, понекад, кад ми време дозволи, а то чини 95 одсто популације, само неће да призна.
Невенка Панић, из Шапца
-Забранила бих ријалити програме и новац од њиховог организовања и хонорара учесницима дала болесној деци, а пре свега оној која су на онкологији у Београду. Власници телевизија на којима се то емитује боље да оду тамо и виде шта све фали у болници. Срамота је да деца и омладина гледају те садржаје из којих не само да немају ништа да науче него и стварају себи идоле од тог полусвета. Добијају астрономске хонораре, народу испирају мозак, свађају се због њих и препричавају њихове глупости. Са друге стране деца умиру јер не може на време да се прикупи новац за њихово лечење.
Стефан Гаврић, месар из Штитара
-Сматрам да ријалити програме треба укинути и новац који се улаже у њих паметније расподелити. Постоји у овој земљи много оних којима је новац преко потребан, некоме за лечење, некоме за основне животне потребе. Последњих неколико година у ријалитијима су стално исти ликови који тамо практично живе. Коме су били занимљиви већ их је видео. Показали су ко су, шта су, какви су. Више стварно нема никаквог смисла то емитовати.
Ивана Мијаиловић, из Мајура, ученица Економске школе “Стана Милановић”
-Када је први ријалити програм почео да се емитује у Србији била сам јако мала али свако може да примети колико то утиче на менталитет људи и развој деце. Дају погрешан пример младима о томе шта је исправно, а шта не. Због ријалити програма у друштву се изгубио појам срамоте. Моје мишљење је да да се ти програми емитују само да би се прикрило политичко стање у држави.
м.м.
Најновији број
18. април 2024.
