Медаља са светског првенства у спортском обарању руке за Јовану
ОБАРА С НОГУ – РУКАМА!
Иако се у обарању руке први пут опробала тек пре неколико месеци, младу Јовану, сад већ репрезентативку, није спречило да опроба снагу и спортску срећу на такмичењима у држави, Европи и Светском првенству. И не само опроба, већ и освоји медаљу и то прву икада за своју земљу
Петнаестогодишња Јована Арнаутовић, ученица 2. разреда средње Економске школе у Шапцу, прва је Српкиња која је освојила медаљу на Светском првенству у спортском обарању руке. На такмичењу одржаном прошле недеље у Констанци у Румунији, у конкуренцији преко хиљаду такмичара из 54 земље, заузела је треће место у категорији 70кг+ суб-јуниори жене.
Иако се у обарању руке први пут опробала тек пре неколико месеци, младу Јовану, сад већ репрезентативку, није спречило да опроба снагу и спортску срећу на такмичењима у држави, Европи и Светском првенству. И не само опроба, већ и освоји медаљу и то прву икада за своју земљу.
-Организовано је школско такмичење на које сам се пријавила, а да никада раније нисам пробала овај спорт нити сам честито правила знала. Победила сам и квалификовала се за градско где сам опет била најбоља. Уследило је треће место на државном првенству, па четврто на Европском и ево сад, медаља на Светском, као једином женском представнику из Србије. Нико се није томе надао, кад сам видела конкуренцију, помислила сам да ја ту немам шта да тражим. Међутим, испоставило се да ме је први утисак преварио и да сам погрешила – смеје се Јована која је до полуфинала стигла победом над првакињама Француске, Грчке, Индије и Јапана. У борби за финале зауставила је Казахстанка.
-Поносно сам носила нашу заставу тек касније свесна успеха и чињенице да сам прва жена која је икада учествовала и донела медаљу са Светског првенства у спортском обарању руке у Србију. То ми даје и мотив да наставим са овим спортом али и промоцијом дисциплине која се некако увек доводи у везу са мушкарцима – прича Јована и додаје да јој је тешко наћи спаринг партнера и да углавном вежба са оцем, млађим братом и друговима из школе.
-Мада је и то све теже, дечаци се плаше да не испадну слабићи и да их други не завитлавају кад их девојка победи, а оборила сам руку и „најјачима“ у школи. Снага јесте велики део овог спорта, али техника и ум су такође важни. Ја се „борим“ и левом и десном руком. Медаљу сам добила у обарању левом, а иначе сам дешњака – објашњава ова скромна средњошколка.
Велику подршку Јована проналази у родитељима који су у почетку били неповерљиви у њен избор спорта после дугогодишњег бављења атлетиком.
-Први пут кад је рекла да ће се такмичити у обарању руке рекла сам јој „дај бре, ма није то за девојчице“. Међутим, убрзо нас је Јована разуверила и одлучили смо да је подржимо и помогнемо јој у одласцима на тренинге и такмичења. Сналазимо се како знамо и умемо, подршка за сад изостаје, али се надамо да ће се и то променити – каже Вера Арнаутовић, Јованина мајка која је била уз њу током Светског првенства у Румунији.
До наредног великог такмичења, првенства државе на пролеће, Јована се припрема за Сајам спорта крајем месеца где ће активно учествовати на промоцији обарања руке. Теретана и сто за тренинг су поред школских обавеза свакодневица младе петнаестогодишњакиње којој ће млађи брат Јован (12) ускоро постати озбиљан спаринг партнер.
Иако се у обарању руке први пут опробала тек пре неколико месеци, младу Јовану, сад већ репрезентативку, није спречило да опроба снагу и спортску срећу на такмичењима у држави, Европи и Светском првенству. И не само опроба, већ и освоји медаљу и то прву икада за своју земљу.
-Организовано је школско такмичење на које сам се пријавила, а да никада раније нисам пробала овај спорт нити сам честито правила знала. Победила сам и квалификовала се за градско где сам опет била најбоља. Уследило је треће место на државном првенству, па четврто на Европском и ево сад, медаља на Светском, као једином женском представнику из Србије. Нико се није томе надао, кад сам видела конкуренцију, помислила сам да ја ту немам шта да тражим. Међутим, испоставило се да ме је први утисак преварио и да сам погрешила – смеје се Јована која је до полуфинала стигла победом над првакињама Француске, Грчке, Индије и Јапана. У борби за финале зауставила је Казахстанка.
-Поносно сам носила нашу заставу тек касније свесна успеха и чињенице да сам прва жена која је икада учествовала и донела медаљу са Светског првенства у спортском обарању руке у Србију. То ми даје и мотив да наставим са овим спортом али и промоцијом дисциплине која се некако увек доводи у везу са мушкарцима – прича Јована и додаје да јој је тешко наћи спаринг партнера и да углавном вежба са оцем, млађим братом и друговима из школе.
-Мада је и то све теже, дечаци се плаше да не испадну слабићи и да их други не завитлавају кад их девојка победи, а оборила сам руку и „најјачима“ у школи. Снага јесте велики део овог спорта, али техника и ум су такође важни. Ја се „борим“ и левом и десном руком. Медаљу сам добила у обарању левом, а иначе сам дешњака – објашњава ова скромна средњошколка.
Велику подршку Јована проналази у родитељима који су у почетку били неповерљиви у њен избор спорта после дугогодишњег бављења атлетиком.
-Први пут кад је рекла да ће се такмичити у обарању руке рекла сам јој „дај бре, ма није то за девојчице“. Међутим, убрзо нас је Јована разуверила и одлучили смо да је подржимо и помогнемо јој у одласцима на тренинге и такмичења. Сналазимо се како знамо и умемо, подршка за сад изостаје, али се надамо да ће се и то променити – каже Вера Арнаутовић, Јованина мајка која је била уз њу током Светског првенства у Румунији.
До наредног великог такмичења, првенства државе на пролеће, Јована се припрема за Сајам спорта крајем месеца где ће активно учествовати на промоцији обарања руке. Теретана и сто за тренинг су поред школских обавеза свакодневица младе петнаестогодишњакиње којој ће млађи брат Јован (12) ускоро постати озбиљан спаринг партнер.
С.Гајић
Најновији број
18. април 2024.
