СЛОБОДАН ЛОЛИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРИЧИНОВИЋА О ЗЕМЉАКИЊИ СОКИ ЛОЛИЋ И ДРУГИМ МАЈКАМА СРПСКИХ РАТНИКА
Будуће спомен обележје за украс села
Чувајући сећање на Соку, боримо се против заборава храбрих дела свих мајки које су жртвовале своје синове за народ, за живот, каже наш саговорник. У селу подржана његова идеја о подизању спомен обележја, храбрим женама (У току прикупљање средстава) које би заузело важно место у порти сеоске цркве
Мало се зна на је на ореолу “Српским мајкама” (гипсани рељеф), који је урадио ликовни уметник Мирко Мркић Острошки, а налази се на улазу зграде Дома војске Србије у Београду , централни лик мајке Соке Лолић, хероине рођене у Мачванском Причиновићу.
- Будући да Мајка Сока у селу нема дирекних потомака, то треба да нам је дужност да сачувамо сећање на овај симбол свих мајки које су жртвовале своје синове, за свој народ, за живот. Радује ме и поносим се тиме, што је централни лик на рељефу, ореолу “Српским мајкама”, баш лик Соке Лолић, мајке поручника Живадина Лолића, двоструког носиоца Карађорђеве звезде и других одликовања. Посебно житељи Причиновића, где је ова храбра жена рођена, не би требало да је забораве, а поменути рељеф на коме је централни баш њен лик треба да је на понос и част житеља села. Као израз захвалности, требало би га поставити у селу да краси прошлост Причиновића, закључује Слободан Лолић, данас пензионер, настањен у Београду, али вечни заљубљеник Причиновића, где му је наслеђена очева кућа и имање. Додаје да је ово уједно и порука, пре свега добротворима који својим прилозима могу да омогуће да се поменути Ореол постави и у Причиновићу.
У својој књизи “Сока Лолић мајка српских ратника” наш саговорник детаљно пише о животу и смрти ове храбре жене. При крају каже да данас није остало ништа од материјалних предмета Соке и њеног сина Живадина. Остало је само двориште и помоћна зграда испред које је настала њена фотографија.
Слободан још пише: “Остали су проређени потомци, некада бројних комшија који једва да нешто знају, ко је живео у тој данас напуштеној и оронулој кући. Остала је тишина коју у пролеће нарушава крекет жаба из оближње баре Игњатовица”.
А писац рецензије за Слободанову књигу примаријус доктор Предраг Тојић потврђује да кроз лик мајке ( Соке Лолић) палог сина на Кајмакчалану, Живадина Лолића, петоструког носиоца ратних одликовања, у ствари је ауторов омаж свим српским мајкама у историји српског народа, укључујући најкрвавији од свих векова 20.
У закључку свог сећања на Соку о чијој храбрости је слушао на разним местима, а једна улица у Крагујевцу носи њено име Слободан каже да је заједно са земљакињом Драганом Ерчић обишао више угледних домаћинстава и привредника који и финансијски подржавају његову идеју (прикупљање средстава је и даље у току) да се у порти сеоске цркве у Мачванском Причиновићу подигне ореол (спомен обележје у рељефу) посвећено свим храбрим мајкама Србије, где би поново централни био лик Соке Лолић.
- Будући да Мајка Сока у селу нема дирекних потомака, то треба да нам је дужност да сачувамо сећање на овај симбол свих мајки које су жртвовале своје синове, за свој народ, за живот. Радује ме и поносим се тиме, што је централни лик на рељефу, ореолу “Српским мајкама”, баш лик Соке Лолић, мајке поручника Живадина Лолића, двоструког носиоца Карађорђеве звезде и других одликовања. Посебно житељи Причиновића, где је ова храбра жена рођена, не би требало да је забораве, а поменути рељеф на коме је централни баш њен лик треба да је на понос и част житеља села. Као израз захвалности, требало би га поставити у селу да краси прошлост Причиновића, закључује Слободан Лолић, данас пензионер, настањен у Београду, али вечни заљубљеник Причиновића, где му је наслеђена очева кућа и имање. Додаје да је ово уједно и порука, пре свега добротворима који својим прилозима могу да омогуће да се поменути Ореол постави и у Причиновићу.
У својој књизи “Сока Лолић мајка српских ратника” наш саговорник детаљно пише о животу и смрти ове храбре жене. При крају каже да данас није остало ништа од материјалних предмета Соке и њеног сина Живадина. Остало је само двориште и помоћна зграда испред које је настала њена фотографија.
Слободан још пише: “Остали су проређени потомци, некада бројних комшија који једва да нешто знају, ко је живео у тој данас напуштеној и оронулој кући. Остала је тишина коју у пролеће нарушава крекет жаба из оближње баре Игњатовица”.
А писац рецензије за Слободанову књигу примаријус доктор Предраг Тојић потврђује да кроз лик мајке ( Соке Лолић) палог сина на Кајмакчалану, Живадина Лолића, петоструког носиоца ратних одликовања, у ствари је ауторов омаж свим српским мајкама у историји српског народа, укључујући најкрвавији од свих векова 20.
У закључку свог сећања на Соку о чијој храбрости је слушао на разним местима, а једна улица у Крагујевцу носи њено име Слободан каже да је заједно са земљакињом Драганом Ерчић обишао више угледних домаћинстава и привредника који и финансијски подржавају његову идеју (прикупљање средстава је и даље у току) да се у порти сеоске цркве у Мачванском Причиновићу подигне ореол (спомен обележје у рељефу) посвећено свим храбрим мајкама Србије, где би поново централни био лик Соке Лолић.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
