Будућност у језгру

У претходних неколико бројева у нашем листу имали сте прилику да прочитате о конкурсима за подстицај младим пољопривредницима, и средствима које додељују ИПАРД фондови. У овом издању преносимо вам разговор са младим Филипом Симићем, по вокацији економиста, али одважно се упустио у пољопривредну производњу. Сасвим случајно се одлучио за узгој лешника. Предавање у ЦСУ било је подстицај за истраживање које је резултирало засадом на површини од хектар и 15 ари. Оно што је можда необично је да овај млади ентузијаста има уговор са познатом италијанском фабриком кондиторских производа „Фереро“. Засад је у другој години, а пун род очекује у седмој, но, то га није омело у намери да се озбиљно бави овом делатношћу. Уколико се питате због чега смо баш Филипа одабрали за саговорника када можда постоје и озбиљнији произвођачи, одговор је у приступу и предзнању које је усвојио пре него што је предузео конкретне кораке у до тада, за њега, непознатој области. Били смо импресионирани знањем, озбиљношћу са којим је отпочео целокупан процес. Филип је искористио могућност подстицаја које даје Република Србија младим пољопривредницима, али и друге доступне фондове кроз које је обезбедио садни материјал, неопходну опрему за почетну производњу. Лаици би рекли да пољопривредне културе доносе брзу, лаку зараду, без великог труда и ангажовања. Због тога се мањи број одлучује за узгој воћа које захтева нешто већи временски период чекања на род, а захтева улагања пре прихода.
Повратак на село
Док млади људи са села виде своју шансу у урбаним градским срединама, могућност зараде људи из града виде управо на руралном тлу.
-Можда ће бити чудно да је плантажа лешника сигуран посао, али је тако. Људи покушавају да „побегну“ са села, мени је намера била да остварим додатни приход. Наравно, морао сам да издвојим одређену своту новца за засад. Иако треба да сачекам до пуног рода, након тога може да постоји деценијама - каже Филип и додаје да производња лешника у Србији задовољава негде само 16 одсто реалних потреба домаћег тржишта. Плантаже лешника нису у тој мери заступљене, тако да је ово значајан помак.
Да би неко био део „Фереро“ (Ferrero Hazelnut Company) породице неопходно је да испоштује одређене стандарде и прописе већ на самом почетку. Лешник је тражена сировина за кондиторску индустрију, али ипак недовољно заступљен на нашим просторима.
-Анализа земљишта је обавезан услов, јер на основу тих резултата добијамо препоруку шта би могли да урадимо, како би обогатили тло. Ипак, наша земља је квалитетнија, односно подобнија од оне у Турској. Тамо не заливају и самим тим је драстично мањи принос. Овде може да буде и око три тоне по хектару. Тренутно постављам подземни систем за наводњавање, због предности приликом обраде тла. Када је у питању леска инсистирају на жбунастом који може да се подмлади. Значајна је стручна подршка која олакшава наше планирање. На почетку сезоне добијемо план прскања, ђубрења што нам помаже и олакшава читав процес.
Улагање које се исплати
Озбиљно усмерење ка пољопривреди подразумева посвећеност, улагање и усавршавање, као и тачан ред корака. Потрага за зарадом је свакако примарна, а могућности најбоље осликавају бројке.
-Што се тиче улагања, припрема земљишта до ђубрења је око 1.000 евра, саднице су 1.200 са субвеницијама, јефтинији систем нешто више од 1.000 евра, што износи преко 3.000 по хектару. Након почетних улагања по години и хектару износе око 1.000 евра, до пуног рода. Трактор тренутно немам, али планирам да купим. Вероватно ћу конкурисати за неку од подстицајних мера. Субвенције за младе пољопривреднике су добре и на основу њих сам прибавио одређена оруђа која су ми била неопходна у почетном процесу. Већина младих добија солидна новчана средства када испуне услове. Фондови дају 75 одсто без пдв-а, што није занемарљиво када купујете нову механизацију. Мали произвођачи немају могућност да конкуришу за одређене фондове, јер је један од услова посед од минимум 5 хектара.
Потенцијалним купцима није свеједно да ли је у питању пољопривредник са својом земљом или неко ко је исту узео у закуп. Није то званичан услов, али ја важна одредница при избору. Ипак, уколико пољопривредник испуни одређене критеријуме може да очекује добар пласман и профит.
-„Фереро“ не практикује да сарађује са људима који узимају земљу у закуп, због потенцијалних проблема који могу настати. Ипак, пун род стиже око осме године и то би био већи ризик за њих. Сигуран пласман и право прече куповине плодова у љусци је оно што одговара произвођачима. Они који узгајају леску знају колика је то погодност, јер већина откупљивача тражи искључиво језгро. Предност је и цена која се формира на основу светског тржишта, и по правилу је већа од овдашње. Претходне сезоне износила је од 2,5 до 3,5 евра по килограму. Када се све узме у обзир ово може да буде веома профитабилна култура за све. Сада су прешли на другачији систем откупа, удруживање. За сваки округ биће задужен представник компаније као координатор за све активности.
Препреке и изазови
Општа оцена пољопривредника је да је тешко пронаћи купце, односно тешко се позиционирати на тржишту. Иако често уложен труд није адекватно награђен, препреке су бројне и не могу се свести на недостатак жеље купаца.
-Недостатак информација је главни недостатак. „Фереро“ (Агрисер) се не рекламирају и за њих сам сазнао преко пријатеља, као и за субвенције. Папирологија је оно што успорава и понекад обесхрабри потенцијалне произвођаче. Већина пољопривредника није технолошки писмена, те им потребне информације нису лако доступне. Стручна саветодавна служба је на располагању у таквим ситуацијама.