ПОДНО ЦЕРА У ЦУЉКОВИЋУ, МАРКОВИЋА МАЛА
ОКРУЖЕНА ЗЕЛЕНИЛОМ У ЛЕТО
ОКРУЖЕНА ЗЕЛЕНИЛОМ У ЛЕТО
Бунар од 139 метара
Фестивал промовише јагоду, која је “превагнула” после грожђа, а “мека вода”, лагана и питка, угледног домаћина, данас пензионера Живанка Марковића-Жику, који је бушећи бунар у свом дворишту на 115 метру пронашао “извор живота”. Зауставио се 14 метара даље. Извор несебично дели са комшијама, пријатељима и свим људима добре воље, жељним одмора и разоноде у нетакнутој природи
На изласку из Цуљковића, омаленог села, подно славног Цера, према Радовашници и Шапцу, налази се Марковића мала. Ту, крај асфалтне саобраћајнице налази се домаћинство Живанка Марковића, познатијег у селу по надимку Жика. Недалеко од њега станује имењак, што може збунити случајног госта. Жика о коме ми говоримо је некадашњи радник, инжењер шабачких “Белих лимова”, који су данас у власништву једне кинеске компаније. Окружен зеленом питомином, планинским ваздухом у лето, наш саговорник, овде проводи своје пензионерске дане са супругом Љиљаном.
- Није нам лоше. Још у предузећу сам научио да поштујем ред, рад и дисциплину. Моја најближа родбина отишла је у потрази за бољим животом углавном у градске центре. Ја сам остао овде да живим, каже на почетку разговора Жика.
Додаје да је у пензију отишао из некадашњих Зоркиних Белих лимова, када су тамо били Американци.
- Лепо се слажем са комшијама и околином. Кад летујем њима поверавам кључеве куће. Овде нема крађе, сви се знамо, поштујемо и помажемо, објашњава.
Цуљковић је мало село, некад познато по виноградима и грожђу, данас више по јагодама.
Захваљујући све савременијој пољопривредној механизацији у селу гаје и друге пољопривредне културе, али јагоде највише.
Земљиште је значајно поправљено у односу на оно пре пола века. С друге стране изграђени су асфалтни путеви, али млади и даље своју срећу траже на дугом месту. Куће, нажалост остају празне, дворишта у густој трави и шибљу.
- За разлику од нашег домаћинства многи овде бораве само кад су на одмору у викендицама на чистом ваздуху у готово нетакнутој природи, каже Жика, како га из “милоште” зову.
Овде живи на очевој имовини. Пре шест година, званично јуна 2014. године уз финансијску помоћ сестре, а и Град је мало помогао у опреми, избушио је бунар у свом дворишту. Кажу да је најдубљи у селу, а можда и шире. На 115 метру добио је “меку воду”, јако питку и лагану. Бушили су и даље и зауставили се на 139 метру. Један вод извео је мало даље, за комшије, пријатеље, али и све друге намернике који овуда пролазе у потрази за свежим ваздухом и живописном природом.
- Некада је ово село било познато по грожђу и шљивама. Данас највише по јагодама које промовишемо сваке године на традиционалном Фестивалу јагода у центру села. Тако је било и ове године, додаје Жика.
Из славине, излази “мека вода”. Лагана је и питка. Долази са дубине од 139 метара. Проверавао је њен састав и у Заводу за јавно здравље Шабац. Налази стручњака говоре да је веома квалитетна, а капацитет 30 литара у секунди. Задовољава потребе.
Истраживао је и даље. Каже да село лежи на некој каменој плочи. Она је дубоко у земљи и кад се пробије, углавном се долази до квалитетне воде за пиће, која је овде некада била велики проблем.
- Није нам лоше. Још у предузећу сам научио да поштујем ред, рад и дисциплину. Моја најближа родбина отишла је у потрази за бољим животом углавном у градске центре. Ја сам остао овде да живим, каже на почетку разговора Жика.
Додаје да је у пензију отишао из некадашњих Зоркиних Белих лимова, када су тамо били Американци.
- Лепо се слажем са комшијама и околином. Кад летујем њима поверавам кључеве куће. Овде нема крађе, сви се знамо, поштујемо и помажемо, објашњава.
Цуљковић је мало село, некад познато по виноградима и грожђу, данас више по јагодама.
Захваљујући све савременијој пољопривредној механизацији у селу гаје и друге пољопривредне културе, али јагоде највише.
Земљиште је значајно поправљено у односу на оно пре пола века. С друге стране изграђени су асфалтни путеви, али млади и даље своју срећу траже на дугом месту. Куће, нажалост остају празне, дворишта у густој трави и шибљу.
- За разлику од нашег домаћинства многи овде бораве само кад су на одмору у викендицама на чистом ваздуху у готово нетакнутој природи, каже Жика, како га из “милоште” зову.
Овде живи на очевој имовини. Пре шест година, званично јуна 2014. године уз финансијску помоћ сестре, а и Град је мало помогао у опреми, избушио је бунар у свом дворишту. Кажу да је најдубљи у селу, а можда и шире. На 115 метру добио је “меку воду”, јако питку и лагану. Бушили су и даље и зауставили се на 139 метру. Један вод извео је мало даље, за комшије, пријатеље, али и све друге намернике који овуда пролазе у потрази за свежим ваздухом и живописном природом.
- Некада је ово село било познато по грожђу и шљивама. Данас највише по јагодама које промовишемо сваке године на традиционалном Фестивалу јагода у центру села. Тако је било и ове године, додаје Жика.
Из славине, излази “мека вода”. Лагана је и питка. Долази са дубине од 139 метара. Проверавао је њен састав и у Заводу за јавно здравље Шабац. Налази стручњака говоре да је веома квалитетна, а капацитет 30 литара у секунди. Задовољава потребе.
Истраживао је и даље. Каже да село лежи на некој каменој плочи. Она је дубоко у земљи и кад се пробије, углавном се долази до квалитетне воде за пиће, која је овде некада била велики проблем.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.