„Прича о златним данима Радио Шапца стога не може бити само прича о радио станици, него управо о економским и тржишним трансформацијама осамдесетих и деведесетих година XX века, и њиховим последицама по наше животе.“
„Радио Шабац“ је документарна позоришна представа инспирисана историјатом најслушаније радио станице на простору бивше Југославије. Бавећи се феноменом популарности шабачког, локалног радија, представа прича причу о транзицији, на свим нивоима друштва: од „веселих седамдесетих“, преко конфузних осамдесетих и крвавих деведесетих... па све до данас. То није само прича о једном радију и једном граду, то је прича о једној земљи, у четири времена. Ово је сиже нове представе Шабачког позоришта у оквиру сезоне „Нова нормланост“ премијерно изведне 23. октобра на Великој сцени „Љубиша Јовановић“. У градску сторију о некада моћном медију уткане су наде, радости, туге, жеље, стрепње и животи генерација. У години када је човек крочио на Месец „родио“ се млађи брат „Гласа Подриња“. Тог 20. децембра 1969. године у 10 часова, у етру се чуо прво звучни сигнал, а потом и спикер Слободан Ћурчић са првом поруком “Овде Радио Шабац, на таласној дужини 258 метара. Почињемо емитовање свечаног отварања наше радио станице”. Остало је, слободно можемо написати историја и сада позоришна представа ауторке Олге Димитријевић.
-Позоришна обрада приче о радио Шапцу обједињује у себи теме локалних релација, социјалних и економских трансформација последњих година социјалистичке Југославије, и емотивних компонената тих процеса у живљеном искуству људи - колико самог града и његове околине, толико и бивше државе, и шире. Полазиште за представу је историјат једног радија, који је у социјалистичкој Југославији, упркос мејнстрим схватањима о томе шта је кич и шунд, свеједно емитовао народну музику, и успоставио се као најслушанија, највољенија, и самим тим најкомерцијалнија радио станица, и даље у време друштвене својине, и какве-такве медијске контроле над попкултурним садржајем – наводи Олга Димитријевић и додаје je Радио Шабац постао институција не само за југословенски простор, него и за све његове дијаспорске испоставе. -Формат емисија које би преносиле жеље честитке и поздраве заживео је и континуирано се одржава као део афективног искуства огромног броја људи који су живели на овим просторима. Али, колико је био тржишно успешан, толико је у сукоб са новим временом Радио Шабац ушао неприпремљен: приватни емитери лако су преузели примат, а стара слава, испоставило се, овисила је најпре о врло партикуларном социо-културном контексту СФРЈ ком је следило крваво уништење. Прича о златним данима Радио Шапца стога не може бити само прича о радио станици, него управо о економским и тржишним трансформацијама осамдесетих и деведесетих година XX века, и њиховим последицама по наше животе. У њу је уписана историја једне земље, пре свега кроз културалне борбе, али и кроз живљена афективна искуства конзумената, односно: најширих народних слојева, њихових партикуларних тежњи, радости, разочарања, и коначне обесправљености у неолибералном капитализму XXI века.
Шабачко позориште
Попут медија у чију част је настала, важан чинилац представе чини дух временских раздобља кроз које је Радио Шабац пролазио, а речима је то тешко представити и једино лично искуство гледалаца може дати пун ефекат појединцу. Свако препричавање искључило би све сегменте који измичу речима. Позоришна изведба је један вид приче о још увек чувеној радио станици, а нашу сторију о њој остављамо за крај децембра.