Plutella xylostella L. (P. maculipennis Curt.) – купусни мољац
Економски најзначајнија штеточина гајених купусњача
Повећана производња крстшица током последњих деценија допринела је још већем значају купусовог мољца и сада кошта светску економију 4-5 милијарди америчких долара годишње. Купусни мољац је једна од највише проучаваних штеточина на свету и једна од најтежих за сузбијање, јер врло брзо стиче резистентност према инсектицидима.
Распрострањеност и биљке домаћини
Пореклом је из Медитерана, јужне Африке или источне Азије, али је сада глобално распрострањен свуда где се гаје купусњаче и сматра се најраспрострањенијим лептиром на свету. Гусенице купусног мољца оштећују лишће, пупољке и цвет крсташица, а завлаче се и у главице, чиме наносе још веће штете, јер смањују тржишну вредност биљака. При масовној појави лисна маса биљака домаћина може бити потпуно уништена. Широм света сматра се једном од главних штеточина поврћа из фам Brassicaceae (купус, броколи, карфиол) и уљарица (уљана репица и слачица). Између 1993. и 2009. године глобалне површине под наведеним усевима повећане су за 39 и 59%. У 2009. години, процењује се да су у свету купусњаче гајене на 3,4 милиона хектара, а уљарице на више од 31 милион хектара. Тако повећана производња крстшица током последњих деценија допринела је још већем значају купусовог мољца и сада кошта светску економију 4-5 милијарди америчких долара годишње. Купусни мољац је једна од највише проучаваних штеточина на свету и једна од најтежих за сузбијање, јер врло брзо стиче резистентност према инсектицидима. Прва је врста код које је утврђена резистентност на ДДТ препарате и на токсине Bacillus thuringiensis u polju (www.cabi.org).
Сузбијање
Дубоким заоравањем или спаљивањем треба уништити остатке купусњача, свим мерама убрзати развој и јачање биљака, нападнуте биљке при проређивању одмах уништити, наводњавати током лета.
Добре резултате обезбеђују и плодоред, престанак производње купусњача у једној години, примена ловних биљака, жутих лепљивих и феромонских клопки, ометање парења и сл.
У неким земљама у биолошкој борби против ове врсте користе паразитоидске осе (нпр. Cotesia plutellae) које се гаје и испуштају на поља. У последње време расте интерес за коришћењем патогена инсеката попут Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, бацуловируса и ентомопатогених нематода.
Екстракти неких биљака попут Azadirachta indica и др. испољавају високу инсектицидну ефикасност или антифидинг ефекат, док екстракти других биљака одбијају женке да полажу јаја.
Хемијске мере борбе с обично нису потребне уз примену плодореда, јер инсектициди примењени против купусара или совица смањују и бројност мољца. Ако је бројност велика на младим биљкама (више од 0,5 гусеница по биљци, према Мацељском и сур., 1997), а напад се уочи довољно рано, треба применити првенствено средства која штеде природне непријатеље (биопрепарати). Примена инсектицида готово је обавезна у узгоју у монокултури.
Код нас дозволу за примену имају препарати на бази циперметрина, тау-флувалината, есфенвалерата и ламбда-цихалотрина, али треба водити рачуна да врста врло брзо стиче резистентност (нпр. на пиретроиде у неким земљама још 1980-их).
Пореклом је из Медитерана, јужне Африке или источне Азије, али је сада глобално распрострањен свуда где се гаје купусњаче и сматра се најраспрострањенијим лептиром на свету. Гусенице купусног мољца оштећују лишће, пупољке и цвет крсташица, а завлаче се и у главице, чиме наносе још веће штете, јер смањују тржишну вредност биљака. При масовној појави лисна маса биљака домаћина може бити потпуно уништена. Широм света сматра се једном од главних штеточина поврћа из фам Brassicaceae (купус, броколи, карфиол) и уљарица (уљана репица и слачица). Између 1993. и 2009. године глобалне површине под наведеним усевима повећане су за 39 и 59%. У 2009. години, процењује се да су у свету купусњаче гајене на 3,4 милиона хектара, а уљарице на више од 31 милион хектара. Тако повећана производња крстшица током последњих деценија допринела је још већем значају купусовог мољца и сада кошта светску економију 4-5 милијарди америчких долара годишње. Купусни мољац је једна од највише проучаваних штеточина на свету и једна од најтежих за сузбијање, јер врло брзо стиче резистентност према инсектицидима. Прва је врста код које је утврђена резистентност на ДДТ препарате и на токсине Bacillus thuringiensis u polju (www.cabi.org).
Дубоким заоравањем или спаљивањем треба уништити остатке купусњача, свим мерама убрзати развој и јачање биљака, нападнуте биљке при проређивању одмах уништити, наводњавати током лета
Сузбијање
Дубоким заоравањем или спаљивањем треба уништити остатке купусњача, свим мерама убрзати развој и јачање биљака, нападнуте биљке при проређивању одмах уништити, наводњавати током лета.
Добре резултате обезбеђују и плодоред, престанак производње купусњача у једној години, примена ловних биљака, жутих лепљивих и феромонских клопки, ометање парења и сл.
У неким земљама у биолошкој борби против ове врсте користе паразитоидске осе (нпр. Cotesia plutellae) које се гаје и испуштају на поља. У последње време расте интерес за коришћењем патогена инсеката попут Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, бацуловируса и ентомопатогених нематода.
Екстракти неких биљака попут Azadirachta indica и др. испољавају високу инсектицидну ефикасност или антифидинг ефекат, док екстракти других биљака одбијају женке да полажу јаја.
Хемијске мере борбе с обично нису потребне уз примену плодореда, јер инсектициди примењени против купусара или совица смањују и бројност мољца. Ако је бројност велика на младим биљкама (више од 0,5 гусеница по биљци, према Мацељском и сур., 1997), а напад се уочи довољно рано, треба применити првенствено средства која штеде природне непријатеље (биопрепарати). Примена инсектицида готово је обавезна у узгоју у монокултури.
Код нас дозволу за примену имају препарати на бази циперметрина, тау-флувалината, есфенвалерата и ламбда-цихалотрина, али треба водити рачуна да врста врло брзо стиче резистентност (нпр. на пиретроиде у неким земљама још 1980-их).
дипл.инг Слободан Гошић
Најновији број
18. април 2024.
