97. Рођендан тамнавске вароши

Крајем фебруара 1924.године, указом краља Александра I Карађорђевића, Коцељева је добила статус вароши. До тада је била село у срезу посаво-тамнавском и области подрињској.
Због свог специфичног положаја била је идеално место за развој трговине, а посебно занатства. Према записима Борисава Беквалца, књижничара, Коцељева је у то време имала само једну улицу и 29 кућа, а пет кафана, четири трговачке радње, три опанчара, четири ћурчије, обућара, абаџије, три ковача, два колара, по једног поткивача, лимара, лончара, а касније и бојаџију и ткача. Отварају се једна гвожђарска и две радње за откуп пољопривредних производа.
Коцељева је, како се наводи у књизи “Сећања”, била типично занатско насеље, са само неколико кућа имућних сељака који су живели у месту, а сви остали су долазили са стране, женили се и отварали своје радње.
Среда баш у то доба постаје и остаје до данас пијачни дан, у коме се обављала значајна трговина и размена свих врста производа. Приповеда се да је коцељевачка пијаца тада била на далеко позната, те да се средом ту сливала роба не само из околних срезова, него и шире. Налазила се поред тадашње зграде општине, у близини места где је и данас.
Нарочито је била заступљена трговина рогатом стоком и свињама, а забележени су и редовни доласци трговаца дуваном из Чачка. Варош је била осветљена са две уличне светиљке, односно лампе са фитиљем, а за ред су била задужена два жандара.
Сав друштвени живот је почињао и завршавао се у кафанама, којих је у почетку било пет. Kафана и кафића не мањка ни данас. Њихова улога остала је, чини се, подједнако важна за локалну заједницу. Са друге стране, занатских радњи је све мање. Многа занимања постала су прошлост, али је будућност са собом донела нове професије и мајсторе, савремене фабрике, модерну технологију.
У овој питомој, готово столетној вароши, данас има далеко више улица и светиљки, зграда и кућа у којима живи преко четири хиљаде Коцељеваца.