Богатински конобар са школским дневником

А све је почело из једног сеоског бифеа, који се звао “Тиха ноћ”. Алберт В. Панић из Совљака у општини Богатић, где се бифе налазио имао је тада свега 14 и по година и неизмерну жељу да постане угоститељ како би што пре дошао до свог “парчета хлеба”.

УПОРАН РАД И УЧЕЊЕ
Сећа се да је био одличан ученик у сеоској школи, а диплому конобара стекао је после успешног завршетка Средње економске школе у Шапцу. Практична знања, првих година (1982) стицао је код изузетног угоститеља и човека Милоша Драганића-Шемпе.
- Уз његов надзор упознао сам основе кулинарства ( роштиљски посао ). Он ме пажљиво и стручно усмерио. Зато сам му вечно захвалан и увек то кажем, истиче Алберт, који је наставио даље образовање у струци, поштујући савете да један угоститељски објекат чини пре свега човек и време, уз квалитет, квантитет, ниже цене и дистрибуцију јела на кућну адресу. Сматрао је то веома важним правилима успеха у овом послу, а резултати нису изостајали.
На трећој години Средње угоститељске школе у Шапцу, наглашава да је имао срећу да му предаје професор Драган Мумовић.
- Он је у мени дефинитивно открио таленат за угоститељство и усмерио моје образовање како сам и сам желео. Памтим да ме слао на праксу у врхунске угоститељске објекте тог доба, где сам “испекао” практично знање. ( Хотел “Слобода” у Шапцу, мотел “Мачванска кућа” у Црној Бари, крај Дрине... ). Добио сам и стално запослење у богатићком хотелу “Цер”, где сам новембра 1987. године стекао звање конобара специјалисте, каже наш саговорник.
Нису га мимоишла разна економска престројавања и реформе, али велики рад и жеља за усавршавањем увек су га гонили напред.
После реконструкције “Цера” и свечаног отварања, зашта по његовом мишљењу велике заслуге припадају тадашњем директору Млинске индустрије у Богатићу Љубомиру Мачковићу, Панић постаје шеф целог угоститељског простора, а 1994. године управник хотела “Богатић”( тако су назвали реновирани “Цер”). Ту су дочекали и угостили између осталих тадашњег шефа државе Лилића, многе министре, кинеског амбасадора, енглеске фудбалере, госте из Бугарске, Словеније, Мађарске, Холандије...

ШКОЛОВАЊЕ ДА АЛИ ПРВА ЉУБАВ ЗАБОРАВА НЕМА
Са супругом је прво отворио трговинску радњу, али како “прва љубав заборава нема”, са братом 2000. године отвара грил “Милош”. Годинама је то пример добре праксе. Успешни резултати у приватном бизнису нису га одвојили од школе.
Успео је да стекне диплому Факултета за туризам и хотелитерство, а потом заврши посдипломске студије на Високој хотелијерској школи.
Велико знање које је стекао кроз праксу и образовање, сада несебично поклања младима. Наиме, Алберт више година предаје стручне предмете ученицима куварског смера у Мачванској средњој школи у Богатићу, а њихови бројни врхунски резултати на такмичењима су и најбољи примери његовог доприноса у струци којој се посветио.
Дочекао је да га ученици следе и превазилазе, а то је наглашава ваљда најбољи пример доброг рада учитеља. Своје “ђаке” пажљиво прати и помаже кад им је то потребно и неизмерно се радује сваком њиховом успеху.