Театарско пролеће у јесен

Шесто издање Фестивала „Позоришно пролеће“ биће реализовано током октобра месеца текуће године. За Фестивал селектор Зоран Карајић, одабрао је седам, према његовом мишљењу, најбољих драмских комада. Овогодишња окосница театарског сусрета у Шапцу је породица, љубав и верност. Од 4. до 11. октобра публика ће уживати у следећим представама:

1. НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ
Л.Н. Толстој АНА КАРЕЊИНА
режија: Дејан Пројковски
2. АТЕЉЕ 212
Ведрана Рудан ДАБОГДА ТЕ МАЈКА РОДИЛА
Режија: Татјана Мандић Ригонат

3. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ‘’ТОША ЈОВАНОВИЋ’’ ЗРЕЊАНИН
Торнтон Вајлдер НАШ ГРАД
режија: Миа Кнежевић

4. ШАБАЧКО И КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ
М. Деполо и Б. Скерлић ТРПЕЛЕ
режија: Александра Ковачевић

5. БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
Еторе Скола/С. Обрадовић РУЖНИ, ПРЉАВИ, ЗЛИ
режија: Ленка Удовички

6. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
Б. Нушић ПУЧИНА
режија: Егон Сави
7.СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НОВИ САД
В. Шекспир БУРА
режија: Кокан Младеновић

8. Представа у част награђених
ШАБАЧКО ПОЗОРИШТЕ
Хенрик Ибсен КАД СЕ МИ МРТВИ ПРОБУДИМО
режија: Стеван Бодрожа

-Овогодишњу селекцију бих, из мноштва позоришних разлога, од којих су неки и дубоко интимни, желео да заклоним под духовни кишобран реплике из једне од фестивалских представа које је написао наш познати драматург, инспирисан Шекспиром, писцем који је у једно друго време, тако сличнио нашем, позориштем покушао да се заштити од стварности: ‘’Да л’ је љубав увек од верности јача?’’. Пред том репликом глумац не може а да не застане. Овакав избор представа је мој скромни покушај да одговорим, бар делимично, на ово питање.

Лако је уочљиво да се скоро све представе баве породицом као основном темом, али, зар љубав и верност нису основни постулати и кад је породица у питању. Да л’ је љубав увек од верности јача

Лако је уочљиво да се скоро све представе баве породицом као основном темом, али, зар љубав и верност нису основни постулати и кад је породица у питању. Да л’ је љубав увек од верности јача?Између два фестивала погледао сам 35 представа из 14 позоришта у Србији. Изузетно ми је жао што представа Каспар Југословенског драмског позоришта не може да стане на сцену Шабачког позоришта. У најужем избору је била и представа За сада је све ОК Крушевачког позоришта, у режији Снежане Тришић.
Позоришно пролеће није условљено природним феноменима годишњих доба, него сопственим буђењем, клијањем и бујањем, те се, сходно томе, може догађати у било које доба године, у зависности од околности и разних других условљености. Велико задовољство ми је причињавало гледање представа из овогодишње продукције српских позоришта. Целога живота театар ми је био уточиште, а у ово чудно време сам схватио да ми је и заклон и последња одбрана – истиче селектор Позоришног пролећа Зоран Карајић.