Покрени се (2)
Повратак вере у институције
Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Закон о родној равноправности који је недавно прошао скупштинску процедуру само је правно озваничио оно што организације Цивилног друштва у Србији годинама у назад спроводе у пракси, наводи за “Глас Подриња”, Александар Прица, члан Савета за родну равноправност Канцеларије заштитника грађана Републике Србије. По његовим речима, наведени правни акт је, као и многи други у нашој земљи, добро осмишљен, али да би се успешно спроводио треба повратити поверење људи у институције. Односно, вишегодишње медијско фокусирање на негативне примере из системске праксе, створило је климу неповерења у јавности, без обзира на чињеницу да се исте службе свакодневно успешно боре са бројним проблемима. Језик је, са друге стране битно и јако оруђе у прављењу друштва једнаких могућности. Употреба речи није пресудна у остварењу наведеног циља, али је кључна у стицању поверења и поштовања у свим сегметима функционисања заједнице, па и међу половима.
Савети за родну равноправност од великог су значаја за креирање локалне политике, међутим у већини случајева не функционишу најбоље. Од 69 анализираних локалних самоуправа, чак 68 процената има ово тело, док у 53 одсто случајева није усвојен Локални акциони план. Тамо где они и постоје, мањкавост је углавном не препознавање свих категорија жена, посебно оних из рањивих група. Наведене спорне тачке могуће је решити сталном едукацијом професионалаца који раде у систему и већом партиципацијом крајњих корисника Акционих планова у њиховој изради, јер напокон, нико не зна боље реалне потребе и проблеме људи који одређене ситуације живе.
Закони добри, само мало нас зна шта у њима пише
Србија има добре законе, само ни они најобразованији међу нама често не знају шта у њима пише. Ово је један од разлога зашто се не боримо јаче за остваривање својих права. Други је, већ наведено неповерење у институције које треба да их спроводе, а трећи, недовољна информисаност коме се шта пријављује у случају кршења различитих права. Како наводи члан Савета за родну равноправност Канцеларије заштитника грађана Републике Србије, проблем може представљати недостатак искуства у судској пракси из одређених области. Док се не “уходају”, судије су често у недоумици како да поступе, или одреагују, међутим у овом погледу правда постаје све ефикаснија порастом броја решених случајева.
-Не сумњам да ће Закон о родној равноправности заживети код нас, само је потребна добра воља. Едукација становништва и упућивање на праве адресе за информације. Када већ говоримо о адресама где нас могу упутити на решења, или више инстанце уколико посумњамо да су наша права угрожена, прва станица су свакако Центри за социјални рад- објашњава Александар Прица.
Већа права или једнакост?
Често се у јавности чује питање “која то жене већа права сада имају?” и управо оно, по Прицином мишљењу чини катализатор неразумевања ове теме.
-Није реч о “већим” правима жена у односу на мушкарце, него о изједначавању права оба пола. Родна равноправност подразумева услове за једнако политичко и друштвено деловање особа без обзира на пол. Протеклих година на овом пољу је много тога урађено, има још посла, али генерално мислим да идемо у добром правцу.
Родна равноправност
у држави кроз локалну
призму
Као национални консултант за савет Европе на темама савета локалних акционих планова за родну равноправност, социјалну заштиту и младе, Александар Прица је у протеклом периоду анализирао акционе планове са наведеним темама у 69 јединица локалне самоуправе и дошао до следећих података: акциони план за родну равноправност није усвојен у 53 одсто случајева, усвојен је у 22 процента од анкетираних локалних самуправа, истекао је у 13 одсто примера и није поново донесен, у 8 процената је израда у току, док 1 одсто локалних самоуправа није ни одговорило на ово питање.
-Занимљиво је истаћи да у узорку од 69 јединица локалне самоуправе, локални Савет за родну равноправност постоји чак у 68 одсто случајева, али ако тај податак упоредимо са процентом усвојених Акционих планова, схватамо да ови савети и не функционишу баш најбоље. Мишљења сам да ставри могу да се промене на боље уколико у савету почну да раде људи који имају довољно времена да се баве овим темама. Европска искуства нас уче да је једно од бољих решења ангажовање пензионера на ове позиције, јер они имају времена за посвећеност, али и знања и искуства за експертизу- истакао је Прица, и додао:
-Мањкавост ових акционих планова представља и податак да су жене из посебно рањивих група сврстане у категорију “остало” у 69 одсто случајева, жене из руралних средина су препознате као засебна категорија тек у 32 процента Акционих планова, жене са инвалидитетом и друге здравствене категорије у 31 одсто као и жене жртве породичног насиља, ЛГБТ, Ромкиње и материјално угрожене жене у 8 процената анализираних Акционих планова.
Квоте и реална моћ
Нико не спори да је у нашој “традиционално патријархалној” средини прича око родне равноправности имала спори ток. Како би се ствари убрзале, начињене су квоте обавезног учешћа жена у друштвено политичком животу. Међутим, често су им признаване титуле, али не и реална моћ. На ову тему Прица има оптимистичан став, односно, тврди да је на основу досадашњег искуства моћ жена углавном зависила о саме личности особе.
-То зависи од осбе на одређеној функцији. Као пример добре праксе, углавном узимам Сврљиг, који има највише жена на функцијама. Оне су оснажене да доносе битне одлуке и изузетно добро раде свој посао. Тамо где су жене у мањини, њихов глас се не чује довољно, због тога су едукације жена на јавним функцијама од изузетног значаја. Оне им помажу да схвате шта све могу да промене, а не само да буду фигуре за испуњавање квота- закључује Прица.
Куда даље
Након усвајања Закона на који се годинама чекало, предстоји изазов његове имплементације. И у том смислу едукација, како запослених у систему, тако и свих осталих грађана је од изузетне важности. Велика је и улога медија, који би по овом, као и по бројним другим питањима требали да се подсете да имају и едукацијску улогу.
Савети за родну равноправност од великог су значаја за креирање локалне политике, међутим у већини случајева не функционишу најбоље. Од 69 анализираних локалних самоуправа, чак 68 процената има ово тело, док у 53 одсто случајева није усвојен Локални акциони план. Тамо где они и постоје, мањкавост је углавном не препознавање свих категорија жена, посебно оних из рањивих група. Наведене спорне тачке могуће је решити сталном едукацијом професионалаца који раде у систему и већом партиципацијом крајњих корисника Акционих планова у њиховој изради, јер напокон, нико не зна боље реалне потребе и проблеме људи који одређене ситуације живе.
Закони добри, само мало нас зна шта у њима пише
Србија има добре законе, само ни они најобразованији међу нама често не знају шта у њима пише. Ово је један од разлога зашто се не боримо јаче за остваривање својих права. Други је, већ наведено неповерење у институције које треба да их спроводе, а трећи, недовољна информисаност коме се шта пријављује у случају кршења различитих права. Како наводи члан Савета за родну равноправност Канцеларије заштитника грађана Републике Србије, проблем може представљати недостатак искуства у судској пракси из одређених области. Док се не “уходају”, судије су често у недоумици како да поступе, или одреагују, међутим у овом погледу правда постаје све ефикаснија порастом броја решених случајева.
-Не сумњам да ће Закон о родној равноправности заживети код нас, само је потребна добра воља. Едукација становништва и упућивање на праве адресе за информације. Када већ говоримо о адресама где нас могу упутити на решења, или више инстанце уколико посумњамо да су наша права угрожена, прва станица су свакако Центри за социјални рад- објашњава Александар Прица.
Већа права или једнакост?
Често се у јавности чује питање “која то жене већа права сада имају?” и управо оно, по Прицином мишљењу чини катализатор неразумевања ове теме.
-Није реч о “већим” правима жена у односу на мушкарце, него о изједначавању права оба пола. Родна равноправност подразумева услове за једнако политичко и друштвено деловање особа без обзира на пол. Протеклих година на овом пољу је много тога урађено, има још посла, али генерално мислим да идемо у добром правцу.
Родна равноправност
у држави кроз локалну
призму
Као национални консултант за савет Европе на темама савета локалних акционих планова за родну равноправност, социјалну заштиту и младе, Александар Прица је у протеклом периоду анализирао акционе планове са наведеним темама у 69 јединица локалне самоуправе и дошао до следећих података: акциони план за родну равноправност није усвојен у 53 одсто случајева, усвојен је у 22 процента од анкетираних локалних самуправа, истекао је у 13 одсто примера и није поново донесен, у 8 процената је израда у току, док 1 одсто локалних самоуправа није ни одговорило на ово питање.
-Занимљиво је истаћи да у узорку од 69 јединица локалне самоуправе, локални Савет за родну равноправност постоји чак у 68 одсто случајева, али ако тај податак упоредимо са процентом усвојених Акционих планова, схватамо да ови савети и не функционишу баш најбоље. Мишљења сам да ставри могу да се промене на боље уколико у савету почну да раде људи који имају довољно времена да се баве овим темама. Европска искуства нас уче да је једно од бољих решења ангажовање пензионера на ове позиције, јер они имају времена за посвећеност, али и знања и искуства за експертизу- истакао је Прица, и додао:
-Мањкавост ових акционих планова представља и податак да су жене из посебно рањивих група сврстане у категорију “остало” у 69 одсто случајева, жене из руралних средина су препознате као засебна категорија тек у 32 процента Акционих планова, жене са инвалидитетом и друге здравствене категорије у 31 одсто као и жене жртве породичног насиља, ЛГБТ, Ромкиње и материјално угрожене жене у 8 процената анализираних Акционих планова.
Квоте и реална моћ
Нико не спори да је у нашој “традиционално патријархалној” средини прича око родне равноправности имала спори ток. Како би се ствари убрзале, начињене су квоте обавезног учешћа жена у друштвено политичком животу. Међутим, често су им признаване титуле, али не и реална моћ. На ову тему Прица има оптимистичан став, односно, тврди да је на основу досадашњег искуства моћ жена углавном зависила о саме личности особе.
-То зависи од осбе на одређеној функцији. Као пример добре праксе, углавном узимам Сврљиг, који има највише жена на функцијама. Оне су оснажене да доносе битне одлуке и изузетно добро раде свој посао. Тамо где су жене у мањини, њихов глас се не чује довољно, због тога су едукације жена на јавним функцијама од изузетног значаја. Оне им помажу да схвате шта све могу да промене, а не само да буду фигуре за испуњавање квота- закључује Прица.
Куда даље
Након усвајања Закона на који се годинама чекало, предстоји изазов његове имплементације. И у том смислу едукација, како запослених у систему, тако и свих осталих грађана је од изузетне важности. Велика је и улога медија, који би по овом, као и по бројним другим питањима требали да се подсете да имају и едукацијску улогу.
Т.Трифковић
Најновији број
25. април 2024.
