„Најважније је да се у криптовалуте не улаже новац који је човеку неопходан за живот. Не треба очекивати да ће се преко ноћи зарадити новац за егзистенцијалне ствари“ објашњава менаџер Јанко Веселиновић. Смањена је могућност хаковања, преваре, фалсификовања, а један од разлога зашто државе не желе да га уведу је то што је трансакције немогуће пратити, наводи Предраг Рајевић, маркетинг менаџер
Од када је 2009. године настао, вредност биткоина из године у годину расте. Исто је и са бројиним другим криптовалутама. Док један мали број људи на планети згрће огромно богатство трговином криптовалутама, много је већи део оних који о њима не знају баш ништа. Код нас је у последње време порасло интересовање за мајновање, односно рударење криптовалута, али они који се мало боље разумеју у ово кажу да се на овај начин ипак не може обогатити преко ноћи.
-Најважније је да се у криптовалуте не улаже новац који је човеку неопходан за живот. Не треба очекивати да ће се преко ноћи зарадити новац за егзистенцијалне ствари. На новац који се ту уложи најбоље заборавити да постоји, објашњава менаџер Јанко Веселиновић.
Јанко Веселиновић, менаџер, Фото: "Глас Подриња"
Наш саговорник наводи да ниједно улагање није сигурно, да и берза криптовалута може да падне и да се то и дешавало више пута. „Бул“ период је када криптовалута расте, а „бер“ када пада.
-Биткоин се „крешовао“ (падао) сваке године по два, три пута, али се сваки пут и дигне попут Феникса. На самом почетку, за 50 биткоина могла је да се купи једна пица. Новац је кроз историју толико пута губио вредност да су људи изгубили поверење у њега. Цене свега су се повећале, у односу на прошлу годину, па и на прошли месец. Чувати новац на рачуну или у кешу никада није била добра опција. Људи су се раније одлучивали за куповину злата или некретнина, а сада је биткоин ново злато. Неке државе су га чак увеле као монетарну резерву. Доста држава и комапнија креће да улаже у криптовалуте. Највећи промотер је вероватно Илон Маск који је сада „Теслине“ биткоине продао за милионе како би новац уложио у обрт предузећа, наводи Веселиновић.
Популарности кроптовалута свакако је допринело то што су децентрализоване. Нису везане за банке и трансакције се не могу пратити.
-Да би неко из Србије новац пребацио у Аустралију мора да плати одређене камате и проценте. Код криптовалута није тако. Вредност се може пребацити неком било где, без икаквих провизија, само куцањем одређене шифре. Смањена је могућност хаковања, преваре, фалсификовања, а један од разлога зашто државе не желе да га уведу је то што је трансакције немогуће пратити, наводи Предраг Рајевић, маркетинг менаџер.
Све криптовалуте су засноване на блокчејн (blockchain) технологији. Лаички речено, нека трансакција се уради на једном блоку, друга се надовезује и повезана је са првом. Постоји ланац трансакција и свака трансакција је један блок. Свака криптовалута има свој блокчејн, односно ланац трансакција. Само рударење представља уступање меморије комјутера у глобалне сврхе, где се као награда добија део криптовалуте.
-Криптовалута не мора да се купи цела, него може само један њен део. Неке криптовалуте имају малу вредност, а велики оптицај, а друге мали оптицај и велику вредност. Што се продаје тиче, може се продати у сваком тренутку. Недавно је у Србији основан први банкомат криптовалута. Трансакције се обављају преко апликације, односно мењачнице и има их доста различитих. Код нас је потребно да се скине апликација, скенира пасош и пошаље на верификацију, након чега се отвара рачун. Криптовалуте могу да се продају или трејдују за неку другу. Платформа за сваку трансакцију узима проценат, наводи Веселиновић.
-Постоје два типа у лагања у криптовалуте, лонг терм (long term) и шорт терм (short term). Шорт терм представља микротрансакције и подразумева да се неко тиме бави стално, сваког дана. Прати раст криптовалута, трејдује мале вредности једне за другу и покушава да повећам вредност својих. Ту се једна криптовалута претвара у другу. Неки људи живе само од тога. Са друге стране, лонг терм је улагање где се новац остави на дужи временски период и очекује се да ће се он мултипликовати, каже Јанко Веселиновић.
Код нас није велика могућност плаћања криптовалутама, док је у развијеним земљама света то другачије. Робин Худ је највећа платформа за продају где се може вршити плаћање у криптовалутама.
-Они узимају криптовалуту којој константно расте вредност. На пример, пре четири месеца за неку трансаксију од 1.800 евра су узели један етеријум, а он сада вреди 4.100 евра. Поједине компаније могу да направе свој коин. Фиктивно говорећи, “Најки” (Nike) направи свој коин искуључиво за њихове продавнице. Неко жели патике од 150 евра, али има само 100. За тих 100 евра купи њихов коин, други људи тако размишљају, улажу у “Најкијев” коин и за неко време он са 100 евра стигне до 150, објашњава Веселиновић.
Јанко Веселиновић, 
Предраг Рајевић, 
