Фото: Глас Подриња
ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ У ГЕРОНТОЛОШКОМ КЛУБУ
Значај исхране у превенцији дијабетеса
Храна може да буде лек за многе болести. Из искуства, као лекар који се бави исхраном здравих и болесних људи, имам пуно пацијента који су само променом стилова живота, регулацијом телесне масе и применом физичких активности, решили проблем дијабетеса типа 2. У том типу дијабетеса, гојазност није само фактор ризика, него и узрок појаве дијабетеса, истакла је др Панић
Поводом 14. новембра, Светског дана борбе против дијабетеса, Завод за јавно здравље Шабац у сарадњи са Геронтолошким клубом организовао је предавање на тему: Значај исхране старијих особа у превенцији дијабетеса.
Предавање је одржала др Снежана Панић, начелник Центра за хигијену и хуману екологију, специјалиста хигијене и субспецијалиста исхране здравих и болесних људи.
- Храна може да буде лек за многе болести. Из искуства, као лекар који се бави исхраном здравих и болесних људи, имам пуно пацијента који су само променом стилова живота, регулацијом телесне масе и применом физичких активности, решили проблем дијабетеса типа 2. У том типу дијабетеса, гојазност није само фактор ризика, него и узрок појаве дијабетеса, истакла је др Панић.
Ове године Завод за јавно здравље обележава 100 година постојања. Такође, прошао је један век од првих експеримената научника Фредерика Бантинга и Чарлса Беста који су 1922. године открили инсулин који је спасао животе милиона људи широм планете.
БОЛ ЈЕ НАШ ПРИЈАТЕЉ
Према подацима из 2019. године, у Србији је регистровано 710.000 пацијената са дијабетес мелитусом, од којих 38% није свесно тежине своје болести. Дијабетес мелитус је изузетно тешка и опасна болест зато што не боли, а узрок је бројних оштећења и компликација. Бол је наш пријатељ. Такође, према подацима из 2019. у Србији умре око 3.000 људи због последица ове болести. У Мачванском округу, инциденција оболевања у 2017. била је 158 на 100.000 становника, а 194 на 100.000 становника у 2019. на територији Мачванског округа у 2019. новодијагностиковано је 545 особа са дијабетес мелитусом, од тога 11 са дијабетес мелитусом типа 1. Више оболевају особе женског пола, старосна структура је између шездесеете и седамдесете године, али се појављују случајеви и после педесете.
(Др Снежана Панић, специјалиста хигијене и субспецијалиста исхране здравих и болесних људи)
- Светски дан борбе против дијабетеса обележава се у 160 земаља чланица УН у циљу да се скрене пажња на дијабетес, који је један од водећих узрока инвалидитета и смртности у свету. Према подацима из 2019. године дијабетес мелитус одговоран је за око 5 милиона смртних исхода на глобалном ниову. Свака једанаеста одрасла особа (свака пета особа после 65 година) има дијабетес мелитус. Свако шесто рођено дете је током трудноће мајке било изложено повишеним вредностима шећера. Половина новодијагностикованих особа оболелих од дијабетес мелитуса је гојазна, поручује др Панић.
Чињеница која охрабрује је да се применом превентивних мера значајно може смањити број особа које болују од дијабетес мелитуса, а оболели могу смањити компликације и држати болест под контролом.
-Сведоци смо озбиљности овог обољења, посебно у време пандемије. Особе са дијабетесом пролазе са много тежом клиничком сликом, компликованијим исходом лечења и чешћим смртних исходима као последицом придружених болести. Зато је јако важно да се обрати посебна пажња не само на заразне, него и на незаразне болести, а Завод за јавно здравље као установа која се бави превенцијом на индивидуалном, а пре свега на популационом нивоу, улаже напоре, додаје др Панић.
Предавање је одржала др Снежана Панић, начелник Центра за хигијену и хуману екологију, специјалиста хигијене и субспецијалиста исхране здравих и болесних људи.
- Храна може да буде лек за многе болести. Из искуства, као лекар који се бави исхраном здравих и болесних људи, имам пуно пацијента који су само променом стилова живота, регулацијом телесне масе и применом физичких активности, решили проблем дијабетеса типа 2. У том типу дијабетеса, гојазност није само фактор ризика, него и узрок појаве дијабетеса, истакла је др Панић.
Ове године Завод за јавно здравље обележава 100 година постојања. Такође, прошао је један век од првих експеримената научника Фредерика Бантинга и Чарлса Беста који су 1922. године открили инсулин који је спасао животе милиона људи широм планете.
Према подацима из 2019. године, у Србији је регистровано 710.000 пацијената са дијабетес мелитусом, од којих 38% није свесно тежине своје болести. Дијабетес мелитус је изузетно тешка и опасна болест зато што не боли, а узрок је бројних оштећења и компликација. Бол је наш пријатељ. Такође, према подацима из 2019. у Србији умре око 3.000 људи због последица ове болести. У Мачванском округу, инциденција оболевања у 2017. била је 158 на 100.000 становника, а 194 на 100.000 становника у 2019. на територији Мачванског округа у 2019. новодијагностиковано је 545 особа са дијабетес мелитусом, од тога 11 са дијабетес мелитусом типа 1. Више оболевају особе женског пола, старосна структура је између шездесеете и седамдесете године, али се појављују случајеви и после педесете.
(Др Снежана Панић, специјалиста хигијене и субспецијалиста исхране здравих и болесних људи)
- Светски дан борбе против дијабетеса обележава се у 160 земаља чланица УН у циљу да се скрене пажња на дијабетес, који је један од водећих узрока инвалидитета и смртности у свету. Према подацима из 2019. године дијабетес мелитус одговоран је за око 5 милиона смртних исхода на глобалном ниову. Свака једанаеста одрасла особа (свака пета особа после 65 година) има дијабетес мелитус. Свако шесто рођено дете је током трудноће мајке било изложено повишеним вредностима шећера. Половина новодијагностикованих особа оболелих од дијабетес мелитуса је гојазна, поручује др Панић.
Чињеница која охрабрује је да се применом превентивних мера значајно може смањити број особа које болују од дијабетес мелитуса, а оболели могу смањити компликације и држати болест под контролом.
-Сведоци смо озбиљности овог обољења, посебно у време пандемије. Особе са дијабетесом пролазе са много тежом клиничком сликом, компликованијим исходом лечења и чешћим смртних исходима као последицом придружених болести. Зато је јако важно да се обрати посебна пажња не само на заразне, него и на незаразне болести, а Завод за јавно здравље као установа која се бави превенцијом на индивидуалном, а пре свега на популационом нивоу, улаже напоре, додаје др Панић.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
