Сусрет прошлости и будућности

Поводом Дана победе и ослобођења Коцељеве у Великом рату прошлог четвртка је у сарадњи ОШ “Мића Станојловић”, “Коцељевачке ревије” и Удружења потомака ратника “Тамнавски бесмртници” 1912-1920 одржано Вече родољубиве поезије и промовисана књига “Два живота једног Солунца”.
Најпре је присутне у холу школе у Коцељеви у име домаћина поздравила директорка Соња Поповић која је напоменула да су оваква окупљања знак да култура живи и да рад младих људи има подршку школе али и других актера у друштвеном и културном животу.

–У школи се састају традиција и будућност. Хоћу да истакнем да је наша школа увек отворена за сарадњу, посебно овакве видове сарадње, кроз које ћемо промовисати и нашу школу, општину, људе и наше ученике којима је стало до културе- рекла је Поповић.
Присутни су уживали у поезији бројних аутора чије су родољубиве песме казивали основци. Неки од њих су говорили и своје стихове.

–Веома сам поносна на наше професоре српског језика и књижевности Миленка Марковића и Татјану Јеремић, као и на наше ученике- поручила је директорка уз обећање да ће до краја године ова образовна установа издати збирку ђачких песама као вид подршке њиховом труду и раду.
Најбољи су награђени. За интерпретацију родољубивих песама треће место припало је Нађи Тодоровић, другопласирана је била Кристина Којић док је победница у овој категорији Ана Ранковић.
Међу младим песницима треће место освојио је Матеја Бојић, друго је припало Анастасији Лазић а најлепше стихове је написао Филип Јелић.

Вече родољубиве поезије својим присуством и песмама увеличао је и Небојша Неца Ђурђевић, члан удружења књижевника Србије, песник, писац и полицајац у Коцељеви.

Оваква дешавању су засигурно прилика да се сачувају сећања и пренесу на младе нараштаје, да се одужи дуг према прецима и искаже захвалност.

Према речима Драгана Ђермановића Ђела историја није тачно утврдила датум када се догодило ослобађање Коцељеве у Првом светском рату.

-31.октобра је ослобођено Ваљево а од 1-2.новембра Шабац, па је у том интервалу ослобођена и Коцељева, што званично није записано. За датум тог догађаја узима се 1.новембар и заједно са 11.славимо ове празнике који су поводом за вече поезије и промоцију књиге- рекао је Ђермановић.
У окриву часа историје који је одржао основцима он је подсетио да је обележавање Дана примирја уведено пре десет година те да тога дана удружења грађана и Црвени крст у Коцељеви полажу венце на споменик палим борцима у порти цркве “Цар Константин и царица Јелена” у овој вароши.

–На овом обележју се налази 280 имена настрадалих. Споменици палим борцима постоје и у другим селима. Само их нема у два, у Дружетићу и у Свилеуви- истакао је председник општинског удружења потомака ратника “Тамнавски бесмртници” 1912-1920.

ДВА ЖИВОТА ЈЕДНОГ СОЛУНЦА
Након поезије присутнима је представљена најновијој књига “Два живота једног Солунца”, чији су приређивачи били Драган Ђермановић и Живан Филиповић, директни потомак главног актера овог дела Сретена Филиповића из Драгиња, ратника из Великог рата.

Пред читаоцима се нашао роман који се може сврстати у историјски, али и у породично-аутобиографски.

-То је књига у приповедању и сећању једног Солунца и његовог сина, можда и јединог директног потомка солунског ратника. Писан је у циљу незаборава на једно друго време од краја деветнаестог века до данашњих дана и као тему има опис два живота старог ратника, ратни и поратни- наводи се у предговору романа.

Један од приређивача открива да је белешке и догађаје смештене у ово дело Сретен писао у 87.години живота као и да је тешко, после толиких година, пронаћи и објавити аутентичне приче Солунаца.

–Ово је прво и једино аутобиографско дело за које ја знам. Много је времена прошло, много је дневника, појединачних и заједничких прича објављено између два рата и после 1970.године у Југославији. На жалост, у нашој општини је најмање било историчара, хроничара, новинара који су се бавили овом темом, тако да немамо податке разних удружења ратника, историјских архива- приповеда Ђермановић.
Говорећи о књизи истиче да је ово први издавачки подухват који описује појединачни живот једног Солунца, обичног војника, поднаредника, па време у комунистичком друштву и однос према некадашњим краљевим војницима. На један необичан начин, сматрају приређивачи, ово је документ који осликава село у Краљевини Југославији између два рата и период у комунистичком уређењу.

–Ово је аутобиографски, породични и психолошки роман који прича интимна размишљања, објашњава време и догађаје у једној задрузи, породици, објашњава шта значи у селу мушка глава. Ретки су људи као Сретен и Живан који би дозволили, изнели у јавност своју породичну причу, своје муке. То говори о честитости нашег јунака, о томе каква је и колика била жеља за породом, жеља да се мајци приушти радост, да кроз специфичност треће женидбе не дође до распадања куће Филиповића и све то јавно изнесе на видело- каже приређивач и додаје да ово дело није дневник, поготово не ратни, са прегршт историјских чињеница из Албаније и Грчке, са Косова, те да у њему нису приказане све муке и страхоте српског војника.

–Ово је само бележник отргнут из сећања која не желе да се много прича и пише о страхотама Великог рата, већ више о другом делу романа, о самој породици коју треба створити, отхранити и проширити. Овај ратник је доказ приче да се ратовало осам година, јер се мало зна о побуни Албанаца на Косову 1918.године- истиче Ђермановић.

Главни јунак романа “Два живота једног Солунца” се у родно Драгиње вратио тек 1920.године, мада га ни тада нико није очекивао, јер је још током Првог светског рата до његове мајке стигла вест да је поред мужа и два сина, изгубила и трећег, најмлађег. О томе како је преживео догађај након којег је био проглашен за погинулог, где је био током рата и каква га је судбина чекала у новом, послератном периоду, о изазовима у приватном али и у друштвеном животу открива Сретен у својим белешкама и пре читаоце “просипа” своју готово филмску причу.