Инфо

2. децембар 2021.2. дец 2021.
Легенда пре нестанка

Легенда пре нестанка

РЕШИМО ПРОБЛЕМ НАПУШТЕНИХ УЛИЧНИХ ПАСА ( 8. део)

Једна од прича из прихватилишта

У овом броју ћемо вам испричати једну од многобројних прича из Прихватилишта. Нећемо помињати законе и системске промене, нећемо указивати на права и обавезе. Нећемо говорити о ЦНР програму и важности масовних стерилизација паса. Испричаћемо вам топлу људску причу, једну од многих које смо искусили за скоро две године волонтирања у Прихватилишту. Само за вас, одабрали смо ону са срећним крајем.
Наравно, њена директна веза са темом овог серијала је и одговорно власништво. Колико је важно чиповати свог љубимца, али заправо како изгледа када имате љубимца и не одустајете од њега ни по коју цену.

Ово је прича о Легенди.

Пре пет година, испред једне од шабачких стамбених зграда шетало је штене, и као да је чекало свог човека.

Када је човек стигао до зграде, отпочела је једна од најлепших породичних прича.
Штене није хтело да пристане да буде остављено, после мажења и времена које му је посветио, на сам наговештај одласка, запомагало је, тако снажно да је човек са њим остао до пет ујутро!! Дошао је у стан и супрузи, која је тих дана била пред порођајем рекао да мора сићи испред зграде да види пса, „мораш да видиш легенду“.

И то име га је пратило у свему што је следило.
Легенда је преживео парво (штенећак) иако је ветеринар рекао да су мале шансе да преживи, показало се да у тако малом телу живи велики јунак.

Легенда у прихватилишту


Да је другачији, да је велики заштитник сведочи и анегдота. Наиме после порођаја, у стан баке и деке, одведен је Легенда, а тај дан донели су и новорођенче јер стижу стари кумови да први пут виде бебу. Када су дошли до врата стана ту су и остали, мирни Легенда је дао све од себе да их преплаши и отера. Бака и дека су трчали за кумовима да их врате и успели су да их уведу у стан, али само у ходник, и ту су сви седели, у ходнику, бака, дека, кумови и Легенда. Из ходника су видели бебу, толико им је заштитнички настројен Легенда дозволио.

Комшије у згради су знале, ако Легенда јако лаје и не престаје, сви стрче да виде шта није у реду, па су тако успели да сачувају бицикле од крађе, обијање стана испод њиховог и још много тога. Бежали су лопови наочиглед станара. За ову причу имамо сведоке, наиме човек је у продавници пиштољем насрнуо на касирку, и то је било све што му је успело, Легенда је улетео у продавницу и не само што је напао насилника већ га је и јурио низ улицу. „Ни мањег пса ни више херојских дела“ каже нам његова породица.

Пре пет месеци одвели су Легенду на Цер у викендицу код деке и баке. Тамо је имао друштво Бебана, мешанца лабрадора. Када га питате где је Бебан он одмах и покаже. И на Церу није остао дужан лоповима.

Легенда после поновног сусрета са породицом


Напао је човека који је улазио на комшијско имање, ујео га је, а овај се бежећи жалио да су му власници тог тренутно напуштеног имања дали задатак да га обилази док су у иностранству. Ма важи, како да не! Легенда такве познаје к´о злу пару. Ипак, позвали су да провере и наравно сазнали да комшије ником нису дали такав задатак.

Прочуо се Легенда, кажу нема бољег чувара. Мали растом а срце велико.

То поподне је са Бебаном отишао у шетњу. Некада су имали обичај да у скитању проведу и два дана са осталим куцама Радовашнице, а онда се врате. Није их било ни за два дана. О томе колико је породица патила не бих сигурно умела да пишем. Бебан се вратио са покиданим повоцем, без Легенде. Да је било обрнуто Легенда би сигурно повео људе на место где је Бебан, али ето, није било тако. Отпочели су потрагу по Церу са мештанима, на друштвеним мрежама, али није било резултата. Надали су се да ће и он успети да побегне нељудима који су их ухватили а за које постоји сумња да се баве борбама паса и ко зна којим још нечасним стварима. Ни трага ни гласа од храбрише Легенде, и тако пет дугих месеци.
У међувремену у Прихватилиште стиже нов, прелеп пас. Није био чипован и нисмо могли да проверимо да ли има власнике. Стигао је по пријави из школе у Прњавору са још три пса. Ми волонтери, дуго смо га шетали у покушају да га опустимо, али он је све време цвилео, цичао и прозвали смо га Циле. Нисмо знали да нам говори, да је Легенда. Чак смо га и објавили на друштвеним мрежама, у случају да га неко тражи, ко зна зашто није препознат. Одведен је у нови део Прихватилишта где волонтерима није био стално пред очима.

Тај дан су волотери обилазили псе и приметили су да га нема. Панично су тражили кључеве од радника и затекли га склупчаног у кућици, у лошем здравственом стању. Одмах је одведен код ветеринара. После неколико дана у амбуланти доведен је поново у стари део Прихватилишта где су волонтери присутни свакодневно. Тада га је један од наших волонтера препознао и учинио да се ова авантура заврши са срећним крајем. Позвали смо власнике. Радост је била велика.

Легенда је сада у свом дому, у свом месту љубави и радости. Толико тога је прошао, преживео. Недуго после доласка кући поново се борио за живот, још једном је овај срцан заједно са посвећеним власницима, његовом породицом, учинио чудо и преживео тешку операцију због последица живота којим је живео на улици и у Прихватилишту. Сада је здрав, чипован и због тога још сигурнији. Велики заштитник и јунак. Легенда!

Хвала породици Гајић на разговору и фотографијама, али пре свега хвала што постојите, што не одустајете од свог љубимца и што умете да волите.
Драги Душко Радовић је рекао: „Ко зна да воли, не треба ништа друго да ради“.
ВОЛОНТЕРИ ПРИХВАТИЛИШТА ШАБАЦ

Најновији број

20. јануар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa