Инфо

24. фебруар 2022.24. феб 2022.
Фото: "Глас Подриња"

Фото: "Глас Подриња"

МЕМОРИЈАЛНА МЕСТА САБОРНЕ ЦРКВЕ У ШАПЦУ

Храм крвљу освештан

Саборни храм у Шапцу посвећен светим апостолима Петру и Павлу није само велелепна богомоља и споменик културе, него и светиња освештана крвљу мученика.

На самом почетку Првог светског рата, 9. августа 1914. године, Шабац је први био на мети. Аустроугарска војска бомбардовала је град са кленачке стране док га није претворила у рушевину. Три дана касније, непријатељске трупе ушле су у град и неколико стотина грађана затворили у шабачку цркву и оставили их три дана, по августовској жеги, без хране и воде. Затвореници су лизали влажне зидове, пили зејтин из кандила и јели восак. Неки су изгубили разум од глади, жеђи и смрада. Тек трећег дана донели су им храну и пиће да би их, предвече превезли преко Саве у Кленак, а сутрадан спровели у злогласне логоре.

Када је добила Церску битку, српска војска је отпочела жестоко гоњење непријатеља. Увидевши да морају да напусте град, у журби и одмазди, аустроугарски војници поновили су сценарио и затворили велики број Шапчана и Мајураца у цркву. Када су зачули узвик: „Живео краљ Петар!“, бесно су упали у храм и и кундацима тукли таоце, истерали их у порту и наредили да сами себи копају раку. Потом су их постројили, повезали жицом и покосили митраљезом. Пошто је било живих, засули су их гашеним кречом и затрпали земљом.

Обавештен о овом и другим злочинима аустромађарске војске, војвода Степа Степановић је позвао Међународну комисију да утврди чињенице и обавести европску и светску јавност. На челу Комисије био је професор Лозанског универзитета, др Рудолф Арчибалд Рајс. „Утврдио сам да се иза шабачке цркве налази стварно велика заједничка рака, коју сам дао отворити. Јама је дугачка 10 метара, а широка 3,5.
На дубини од једног метра појавио се низ лешева измешаних и у разним положајима. Једнима ноге бејаху горе, неки су лежали поребарке, други пак превијени на двоје. Све показује да су тела била затрпана земљом како су пала у јаму... Руке су им биле везане ужетима. Старост жртава креће се између десет и осамдесет година.“, записао је др Рајс.

После рата, есхумирано је 157 лешева, који су сахрањени у заједничку гробницу.

Свештеничка гробница, Фото: "Глас Подриња"


ГРОБНИЦА ЕПИСКОПА И СВЕШТЕНИКА
У самој цркви сахрањени су епископи шабачковаљевски: Сергије Георгијевић, Михајло Урошевић и Симеон Станковић, о чему сведочи спомен плоча на зиду храма. Такође, у богомољи су похрањени и земни остаци свештенослужитеља који су се преселили у вечност: „Под овом плочом сложени су тјељни остаци преминувших свештенослужитеља светог храма овог на вечно упокојење. Гробницу озидасмо и споменик воздружисмо у љубави и сагласју: Јован Павловић протејер, Јаков Живановић, Игњат Васић, Марко Петровић и Адама Теодоровић Пароси.“


Споменик и спомен костурница жртвама рата
Над великом костурницом страдалих Шапчана у порти цркве и свим жртвама балканских и Првог светског рата (1912-1918) подигнут је монументални споменик од белог мермера са Венчаца. Пројекат споменика дао је вајар Франо Менгел Динчић из Котора, док је градњом руководио академски вајар М. Јовановић из Сремске Митровице. Динчић је урадио и поставио споменик, који има постоље од три степеника, стуб у виду осмокраке призме, са две фигуре, четири барељефа на боковима призме и фигуром војника, на врху, у бронзи. Скулптура, приказује српског војника у покрету, са развијеном заставом у једној и спуштеном пушком у другој руци, који симболизују победу и ослобођење српског народа. Уз бочне стране стуба и постамента постављене су две симболичне скулптуре мушкарца и жене од белог мермера. Са предње и задње стране постамента су бронзани рељефи са сценама, које говоре о страдању недужног становништва за време аустроугарске офанзиве. Висина споменика је око 8 метара. На предњој страни споменика урезан је натпис: ‘’Жртвама у ратовима 1912 – 1918, Захвално потомставо, 19 августа 1933. Шабац’’.

Споменик је свечано открио краљ Александар I Карађорђевић, двадест година након шабачке голготе, 1934. године, о чему сведочи плоча на зиду храма.

Спомен плоча Луки Лазаревићу
У порти шабачке цркве сахрањен је поп Лука Лазаревић (1774-1852), устанички војвода родом из Свилеуве, који се истакао у боју на Мишару (1806) и постаo заповедник Шапца 1807.
Поп Лука Лазаревић представља изузетну личност наше устаничке историје. Својом коњицом прославио је не само Шапчане, него и целу Србију. За исказану храброст постао је велики војвода шабачке нахије.

Гробно место
поп Луке Лазаревића, Фото: "Глас Подриња"


У порти Саборног храма св. Петра и Павла, сахрањен је са највећим почастима. На гробу је постављен ‘’мраморни белег’’ а на зиду цркве плоча са епитафом од једанаест стихова, који је написао песник Јован Илић, професор шабачке гимназије: ‘’Крепком мишцом, срцем витешкијем, У најгоре доба по Србина, Кад, процвиље мало и велико, И Србија земља поносита, Крвавијем сузам проплакала, Роду своме послуживши вјерно: Овде лежи ЛАЗАРЕВИЋ ЛУКА, Штит Поцерја, цвјет српских јунака, А посинак врла Карађорђа! Проста земљо! којано га скриваш, Својом те је откупио крвљу ‘’.

Лукина надгробна плоча спада међу најлепше српске епитафске споменике. Општински одбор удружења потомака ратника учесника ослободилачких ратова, који је основан у Шапцу, крајем априла 2005. године, планирао је да у Шапцу подигне споменик Луки Лазаревићу, али до данас то није остварено.
Ове године обележавамо 170 година од његовог упокојења.
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa