У ПОНЕДЕЉАК ПОЧИЊЕ ЧАСНИ ПОСТ
Човече, помири се са собом
У понедељак почиње Часни пост, који зову и Велики пост или Света четрдесетница. Црква га је установила као подражавање Спаситељевог четрдесетдневног поста, када се, после крштења, а пре своје мисије, повукао у пустињу
За православне хришћане, пост не представља циљ, него средство, аскетску дисциплину која се састоји у уздржању од мрсне хране и алкохолних пића. То је телесна, али не и најважнија димензија. Духовна је захтевнија, а подразумева уздржање од зла, празнословља, умножавање молитава и милосрђа, јачање воље, успостављање равнотеже душе и тела.
То је на прави начин дефинисао Свети Василије Велики: “Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Прави пост је уздржање од страсти и грехова – да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњем свом увреду коју ти је нанео, зло које ти је учинио, дуг који ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самог брата свога. Не пијеш пиће, али, унижаваш другог човека.”
Поента поста, као и комплетног живота хришћанина, требало би да буде смирење, које је најтеже постићи. Да ли је данас смирење потребније него икад, питање је. Одувек је било потребно.
На Истоку, поздрав склапања руку на грудима уз благи наклон значи: „Божански пламен у мени поздравља божански пламен у теби. Нека је мир мени, теби и читавом свету.“
Не заборавимо вечну поуку Светог Исака Сирина: “Човече, помири се собом, па ће се са тобом помирити и небо и земља”.
То је на прави начин дефинисао Свети Василије Велики: “Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Прави пост је уздржање од страсти и грехова – да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњем свом увреду коју ти је нанео, зло које ти је учинио, дуг који ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самог брата свога. Не пијеш пиће, али, унижаваш другог човека.”
Свети оци говорили су да је “стомакоугађање корен свих зала”. Да „све почиње из стомака“, на други начин и аргументовано, сведочи и савремена медицина
Поента поста, као и комплетног живота хришћанина, требало би да буде смирење, које је најтеже постићи. Да ли је данас смирење потребније него икад, питање је. Одувек је било потребно.
На Истоку, поздрав склапања руку на грудима уз благи наклон значи: „Божански пламен у мени поздравља божански пламен у теби. Нека је мир мени, теби и читавом свету.“
Не заборавимо вечну поуку Светог Исака Сирина: “Човече, помири се собом, па ће се са тобом помирити и небо и земља”.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
