слика Карла Гебела, свадба испред конака Јеврема Обреновића у Шапцу
Свадба, свадба, свадба, хеј! (3)
Продај ливаду, па купи либаду
У 19. веку Србија је била још увек под турском влашћу, а већина становништва живела веома сиромашно. Зато је и младеначка одећа била једноставна. У Мачви млада је на дан венчања носила дугу белу памучну кошуљу. Младожења је облачио платнене гаће и кошуљу, од платна беле боје
Одабир венчанице за младу је посебан тренутак, но могућност избора није увек била могућа за невесту. Са развојем модне индустрије и променом друштвених прилика девојке за дан венчања бирају хаљину према свом сензибилитету, грађи и жељи. Могу да остваре сан из детињства и 24 сата буду принцезе, краљице, диве. Но, то одувек није било доступно женском полу у Србији. Колико се за два века променила мода, трендови у одевању младенаца говори једна од ауторки изложбе и књиге „Добро дошли кићени сватови“ Весна Тимотић из Библиотеке шабачке.
Фото: "Глас Подриња"
Младожења бира одело, млада венчаницу, а било је венчања пре него што су шиле венчанице (дуге, раскошне, беле хаљине) и кројила одела за ту прилку. Како су се некада младенци одевали у Мачви? У 19. веку Србија је била још увек под турском влашћу, а већина становништва живела веома сиромашно. Зато је и младеначка одећа била једноставна. У Мачви млада је на дан венчања носила дугу белу памучну кошуљу која се састојала од горњег дела, ождреља, и доњег који се звао скути. Кошуља је имала вез на рукавима и око врата. Преко ње облачила је лекедов, кецељу од белог памучног веза, са чипком по ивици. Позади је опасивала рокљу, црвену кецељу, доста набрану у струку. И јелек и либада су се шили од скупих материјала, кадифе или плиша, а посебну вредност имао је вез од срме. Због високих цена, оба ова комада одеће нису могле имати све младе, само богатије, па су позајмљивана. Неке невесте носиле су и бајадер, дуги свилени појас украшен ресама на оба краја. Као и либаде, преузет је из градске ношње. На глави младе могао се видети превез, прекочевље, накит кука-уков и венац од ружица.
Јемелије Јемелије или јеменије (тур. yemeni) представљају врсту лаке, плитке обуће од коже, турског порекла. Када је европска мода ушла у Србију и почела да потискује варошку ношњу, тада је и модерна обућа заменила јеменије. Обичај је био да за венчање девер донесе млади јеменије.
Иако су записи о облачењу мушкараца доста штури, може се претпоставити како су изгледали. На основу слике Карла Гебела, на којој је приказана свадба испред конака Јеврема Обреновића, види се младожења обучен у платнене гаће и кошуљу, од платна беле боје. Ногавице гаћа су увлачене у вунене доколенице, а кошуља је дуга, набрана појасом. Младожења је од горњих делова још носио и черму (ђечерму, јечерму), коју је касније заменио ферман, док се копоран облачио зими. Ови предмети су се израђивали од чоје, најчешће плаве, а украшавали су се црним гајтанима. Мушкарци су од обуће носили опанке, а касније ципеле. Све до забране власти, негде седамдесетих година 19. века, мушкарци су имали перчин, а од тада су почели да се шишају.
Обавезан, а уз то и најскупоценији, део младине одеће били су јелек и либаде. О вредности либаде говори и изрека: Продај ливаду, па купи либаду
Када су у Србији на венчањима ношене прве венчанице? Претпоставља се да су прве венчанице у Србију дошле у другој половини 19. века. Најстарија сачувана венчаница код нас је из 1878. године. Припадала је учитељици Драги Кандић, супрузи Љубомира Ковачевића, историчара и политичара, који је у Шапцу завршио ниже разреде Гимназије. Хаљина је од белог атласа, маркизета и чипке. Чува се у Музеју примењене уметности у Београду.
Најстарија сачувана венчаница је из 1878. године учитељице Драге Кандић, супруге Љубомира Ковачевића, историчара и политичара
Вео преко младиног лица крије и магијске моћи? У току свадбеног обреда млада је обавезно носила превез (вео, вал, велета, бедуин, перда, дувак, покривало, пријевјес). Вук Караџић је записао да се млада пре него што се изведе завије бијелом свиленом марамом тако да је нико не може видјети каква је у лицу. Истраживачи на два начина тумаче прекривање лица: неки сматрају да млада носи вео да би се заштитила од злих очију, док су други мишљења да је за време свадбеног обреда млада подложна магијском утицају, да у њу могу ући демони и да превез служи да заштити сватове од њеног урокљивог погледа. Постоји део аутора који повезује некадашње отмице девојака са покривањем главе велом.
У Мачви млада је на дан венчања носила дугу белу памучну кошуљу која се састојала од горњег дела, ождреља, и доњег који се звао скути
Неки сматрају да млада носи вео да би се заштитила од злих очију, док су други мишљења да је за време свадбеног обреда млада подложна магијском утицају
Волимо за Шабац да кажемо како је био прва варош Србије, у много чему налик европским градовима. Да ли су и младенци пратили трендове у одевању? Опште је познато да су фондови установа култура и мноштво њихове документације уништени ратовима, тако да за многе тврдње не постоје сигурни докази. С обзиром на то да је шабачки трговачки дух био покретач многих новина и доносилац новотарија из прека, можемо закључити да су Шапчани терали моду и да нису заостајали ни за Београдом ни за другим европским градовима у погледу одевања.
Фото: "Глас Подриња"
Најстарија сачувана венчаница је 
У Мачви млада је на дан венчања носила дугу белу памучну кошуљу која се састојала од горњег дела, ождреља, и доњег који се звао скути
