Презентација производа и рукотворина

Коцељевачка Средња школа била је недавно домаћин 25. смотре ученичких задруга на којој се представило 13 основних и средњих школа из Србије, од Суботице до Лесковца. Своје производе, вештине и рукотворине презентовала су 43 ученика и 27 наставника. Једна од гошћи била је Зорица Слобода из ОШ “Матија Губец” из Таванкута.

-Долазимо из самог севера Бачке, непосредне близине града Суботице. Наша ученичка задруга ради са ученицима од првог до осмог разреда. Редовито посећујемо смотре а задругу смо регистровали прошле године. Радимо пројекте и свугде презентујемо сламу као средство у уметности. То је нешто што је бренд Таванкута. Истовремено у оквиру изложбе одржавамо и радионицу- изјавила је представница ове школе и додала да су смотре прилика за промоцију места из којег долазе, културе и традиције, туристичких потенцијала.

Директор Верољуб Матић рекао је да је Средња школа у Коцељеви први пут била у прилици да буде организатор изложбе те да су се као домаћини потрудили да све протекне у најбољем реду.

-Мислим да је потребно да школе имају простора и могућности да се баве још неким додатним активностима, где би могле за себе без много проблема и нешто додатно да зараде и да не чекају све само од министарстава и општине. Осим тога, и деца се уводе на неки начин у реалан живот. Видим да су деца спремна да раде, да хоће да активно учествују у бројним ваннаставним активностима и то је добар знак. Свака идеја наших ђака углавном је увек подржана од стране школе и професора- истакао је Матић.

Школа у Коцељеви некада је имала регистровану ученичку задругу. У међувремену то се променило. Наиме, како каже директор, овлашћења задруга су значајно смањена те више није било могуће преко ње чак ни набавити књиге ђацима. Многе образовне установе су у том периоду одустале од овог начина ангажовања својих ученика.

Ипак, сматра Матић, дошло је време да се ова идеја реафирмише а смотре су један од начина да се то постигне.

Фото: Приватна архива

ОГРОМАН ПОТЕНЦИЈАЛ ЂАЧКИХ ЗАДРУГА
Организатор смотре био је Савез ученичких задруга Србије. Говорећи о актуелним приликама председник Савеза Слободан Поповић подсетио је да је удружење ђачких задруга формирано пре више од пола века и да се деценијама успешно развијало.

-Међутим, ми у Србији данас имамо подршку само једног министарства за образовање, док на пример онај у Хрватској прати и помаже чак четири. Додатни проблем код нас је што је пре неколико година тражено од школа које имају ученичке задруге да имају и фискалне касе. Доста тадашњих директора, чак и оних задруга које су биле добро организоване и успешно радиле, нашли су се у небраном грожђу и одлучиле да због додатних компликација у пословању одустану од рада. И до сада смо радили, а као Савез активни смо још увек у томе да дођемо до надлежних, до министра и да пробамо да нађемо решење како би олакшали школама које би оформиле што већи број задруга- објаснио је председник Савеза и напоменуо да је у претходном периоду било разговора и предлога од стране надлежних али да суштинска питања још увек нису решена.

Говорећи о важности доброг функционисања ученичких задруга у школама и могућностима које оне пружају Поповић је навео пример школе у Српском Милетићу која је била готово руинирана када је дошао на њено чело. За 13 година, колико је био директор основне школе, каже, направљено је чудо.

-Толико тога је урађено да су људи након тог периода рекли да је то нешто што треба свугде истицати као одличан пример праксе. Практично је школа доведена од неке старице до лепотице. Притом, нисмо морали да трчимо и молимо надлежне за неке ситне ствари. Ту су били и бенефити за ђаке слабијих финансијских могућности који нису имали никакве проблеме код куповине уџбеника, прибора и материјала за школу, или касније код одлазака на екскурзије, матурске вечери. Све им је то било практично обезбеђено од школе- објаснио је Поповић.

Оцењујући стање у нашем региону председник Савеза ученичких задруга Србије истакао је да су школе у овом сегменту рада неактивне. Он је додао да свака образовна установа, па и најмања у селу, има могућност да нешто додатно научи децу и да обезбеди корист од тога, али да је за то потребно ангажовање руководилаца и запослених у основним и средњим школама.

-Можемо на овај начин децу да уведемо у предузетничке воде, да им покажемо шта је реалан живот, како се припремити, како нешто направити и продати. На пример, у некој руралној средини могуће је децу организовати да беру неко лековито биље, или зачинско, или печурке, нешто што не кошта ништа а може да донесе неку материјалну корист. Да се са ловцима договоре да узгајају фазане. Затим, ту је и пчеларство. Могу да узгајају биље, цвеће. Све су то примери од којих ђаци и школе могу да имају корист, да једноставније функционишу- сматра председник Савеза додајући да је циљ овог удружења да поново афирмишу ученичке задруге и да се што већи број школа укључи у савез који је спреман да пружи неопходну помоћ и подршку, да пренесе искуства и укаже на примере добре праксе, како би схватили да је све могуће урадити уз жељу и добру вољу.