Враћање угледа сељаку

За тезу коју заступа наш саговорник Драгорад Мисојчић Лукарић из Шеварица даје објашњење да је нужно организовање сељака у политичку организацију, чији ће најважнији циљ бити остварење политичког програма, враћање угледа српском сељаку, а самим тим и јачању економске снаге државе.
Лукарић даље објашњава да тренутно у Србији има више од милион људи који дирекно зависе од пољопривреде.

-То је гласачка машинерија која би обезбедила најмање 50 посланичких места и где би једини задатак тих посланика био да се постави министар пољопривреде који ће бити „сељачки син“, син српског домаћина. Укупна издвајања за пољопривреду у 2020. години чине тек једну трећину или 32 одсто новчаних издвајања, која су дата страним инвеститорима, да би у Србији отворили тек нешто више од 120.000 радних места. У ово време, време кризе држава се хвали да има довољно хране, а ни министар ни председник нису се захвалили ни речју српском сељаку, који је у ово тешко ратно време у тешким природним условима (суша) успео не само да прехрани цело становништво у земљи него да у 2020. години дирекно извезе пољопривредних производа ( извесно је три милијарде и 200 милиона дирекног извоза, поред прехране домаћег становништва), додаје он и наставља : „Негативан ефекат довођења сумњивих инвеститора који отварају на 1.000 радних места, додуше на неколико година није само штета што се из буџета одвајају велика средства, него што се ту троши српско село, одводећи и оно мало младих људи на „градски казан“. То је поред великог издвајања из буџета још већа штета и све подсећа на стратегију да се припреме велики комплекси за велике тајкуне домаће или стране који ће покуповати пољопривредно земљиште, нарочито у Војводини и као што је прошла власт учинила да фабрике раде што лошије да би их продали што јефтиније, тако ова власт види земљиште као преостали ресурс, (како пољопривредно тако и грађевинско).“

Наш саговорник је мишљења да захтеви пољопривредника не могу бити испуњени појединачним покушајима са педесетак трактора који ће ноћивати пред општинском зградом или Владом у престоном Београду. Не треба да главни захтев сељака на протесту буде цена сунцокрета, коју ће власт лако једнострано решити за ову годину. Захтеви треба да буду усмерени на конкретно стање пољопривреде као привредне гране, а то значи више производа, ( пшенице, кукуруза, индустријског биља... ), сматра он и наставља : „Издвајање за пољопривреду из буџета, већ за наредну годину, треба да износи најмање 15 процената, а да се у условима суше држава одрекне дажбина и намета, а то значи акциза и ПДВ-а на гориво, ђубриво, семенски материјал и заштитна средства.

Место да искористи тренутак када је храна у свету значајно поскупела, наша Влада доноси одлуку забране извоза пољопривредних производа. Морала би да правилним балансирањем, као прави домаћин остави потребно у домаћим силосима, а остало прода на међународној пијаци и то да врати онима који су то и створили, српским сељацима. Стиче се утисак да држава ово намерно није донела, да би сиромашног српског сељака исцрпљеног дугогодишњим лошим паритетима цена довела у ситуацију да мора да прода своје парче земље, уствари оно што му је једино остало. Најмање задњих 30 година ниједна Влада није донела ни један стратешки документ који би регулисао развој пољопривреде у овој држави и побољшао положај српског сељака.

Набрајајући потом недвосмислену штету на усевима од овогодишње суше Драгорад Мисојчић Лукарић изражава озбиљну забринутост у погледу наредне сетве.