(Не)препознавање значаја организација цивилног друштва

Крајем септембра протекле године Влада Републике Србије усвојила Одлуку о оснивању Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у циљу стварања подстицајног окружења за даљи развој ОЦД-а. Савет представља нови механизам за сарадњу са цивилним друштвом и простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва.

За председника Савета изабран је Александар Прица, директор Асоцијације ДУГА који истиче да је поред праћења и анализе стања у цивилном сектору Савет као саветодавно тело Владе Републике Србије даје и предлоге за побољшање рада ОЦД у различитим областима. Верује да је ово добар корак ка стварању подстицајног окружења за све.

Чини ми се да је ово по први пут да системски заједно радимо, сарађујемо. Организације су канал комуникације између грађана и државних институција. Верујем да је ово изузетно важно за све, пре свега грађане. Чини ми се да када имамо јачи цивилни сектор да онда имамо и јаче грађане и грађанке

-Савет има улогу да прати имплементацију стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва за период до 2030. године, да прати и анализира јавне политике, те да заузима ставове и даје предлоге на документа јавних политика који се односе на развој цивилног друштва. Слобода удруживања и слобода окупљања, Слобода изражавања, Укључивање грађана у процес доношења одлука,Транспарентност и приступ информацијама, Правни оквир за деловање организација (правни и финансијски оквир деловања), Финансирање из јавних средстава, Филантропија, Пружање услуга, Волонтирање, неформално образовање и грађански активиза су области којима се бави и којима ће се бавити Савет – појашњава Прица и додаје да је улога Савета и заузимање ставова о актуелним питањима која се односе на деловање цивилног друштва и заштиту људских права али и праћење и разматрање извештаја домаћих и међународних организација када је у питању подстицајно окружење за развој цивилног друштва.

Фото: Приватна архива

Транспарентност, приступ јавним информацијама и политикама
Такође, рад Савета односи се и на транспарентност и приступ информацијама, правни оквир за деловање организација цивилног друштва, финансирање организација из јавних средстава, филантропију, пружање услуга, волонтирање, неформално образовање и грађански активизам.

-Наша улога као Савета је да методолошки утврдимо механизме када су у питању додела финансија из јавних средстава. Када будемо дефинисали све те механизме дајемо препоруку Влади републике Србије и Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог јер је оно ресорно министарство. Залажемо се да свако удружење приликом подношења пријаве за пројекат потпише изјаву да нико од чланова није фунционер, као ни чланови њихових породица. Важно је пратити како се додељују и троше новчана средства.

Наша улога као Савета је да методолошки утврдимо механизме када су у питању додела финансија из јавних средстава. Када будемо дефинисали све те механизме дајемо препоруку Влади републике Србије и Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Савет је образован на период од пет година и предвиђено је да укупан број чланова Савета буде 20, од чега 11 представника организација цивилног друштва и девет представника органа државне управе. Прица истиче да су организације цивилног друштва пре званичног формирања Савета стратешки планирале како би ово саветодавно тело требало да функционише.

-Сам процес избора представника цивилног друштва у Савет био је изузетно транспарентан, али могу рећи и захтеван, што је по мени одлично. Организације које су конкурисале основане су најмање пет година, имају транспарентне финансије, то значи да реализују годишње финансијске ревизије и подносе их АПР-у, да нас подржава још најмање пет организација цивилног друштва, да поседујемо искуство у заговарачким процесима на локалном и националном нивоу, да смо у предходних пет година реализовали истраживања, учествовали у изради јавних политика и да смо чланови домаћих или међународних мрежа, асоцијација и савеза. Такође то све је важило и за сваког предложеног члана у Савет. Морам да напоменем да ми је велика част што сам изабран за председника. Сматрам да то шаље важну поруку другим огранизацијама које су ван Беграда, да и у мањим срединама постоји јак цивилни сектор – истиче председник Савета и директор Асоцијације ДУГА.

Фото: Приватна архива

Строги критеријуми за одабир организација
Након подношења кандидатура и оцене да ли су оне прихватљиве и у складу са критеријумима, почео је процес гласања за организације које су прошле први круг селекције.

-Након гласања и одабира 11 организација имали смо и први састанак на ком смо консензусом као чланови Савета испред организација цивилног друштва изабрали и председника Савета. Интересантно је то што је министар Томислав Жигманов из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, заменик председника Савета.

Изазови за организације цивилног друштва
Када је реч о изазовима са којима се организације цивилног друштва сусрећу Александар Прица наводи да је најчешће непрепознавање улоге и значаја ОЦД-а, али и транспарентно финансирање.

-Непрепознавање улоге ОЦД-а у јавном животу и доприноса који дају нашој земљи и њеним грађанима у многим областима је највећи изазов до сада био. Могу напоменути рецимо од 2020. године од почетка КОВИД 19 пандемије колико су организације цивилног друштва допринеле у разним областима борбе против пандемије, али то апсолутно није препознато од стране већине институција јавне управе.

Савет има улогу да прати имплементацију стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва за период до 2030. године

Неукључивање представника ОЦД у радна тела, савете, комисије, а ми смо најближи самим грађанима и грађанкама наше земље, основани смо од стране њих и дато нам је поверење да заступамо њихове интересе те би и рад савета, радних тела али и израда многих документа јавних политика била много више у складу са стварним потребама наших суграђана и суграђанки. И на крају али можда најозбиљнији изазов, јесте нетранспарентно финансирање ОЦД из јавних средстава како локалних тако и републичких. Мислим конкретно од објаве конкурса доделе грантова до мониторинга и евалуације, који се не спроводе и ту остављају места за злоуботребе од стране регистрованих ОЦД али које нису аутентичне ОЦД, заправо не деле наше вредности и тиме наносе штету и грађанима и ОЦД и држави.

Такође додаје да је важно питање заштита бранитељки и бранитеља људских права, што сматра приоритетом током текуће године уз поменуто транспарентно финансирање ОЦД.

Најближи грађанима и грађанкама
Напомиње да резултати које могу очекивати од рада Савета су у складу са стратегијом за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и то пре свега: обезбеђивање већег учешћа ОЦД у процесе доношења одлука на свим нивоима власти, унапређење транспарентног финансирања из јавних средстава и стварање оквира за одрживост ОЦД, обезбеђивање већег учешћа ОЦД у социо-економском развоју и у скалду са начелима одрживог развоја и обезбеђивање већег учешћа ОЦД у процесу европских интеграција.

-Чини ми се да је ово по први пут да системски заједно радимо, сарађујемо. Организације су канал комуникације између грађана и државних институција. Верујем да је ово изузетно важно за све, пре свега грађане. Чини ми се да када имамо јачи цивилни сектор да онда имамо и јаче грађане и грађанке. А опет некако имам утисак да грађани и грађанке не схватају увек да им је баш цивилни сектор најближи, да смо им ми подршка и помоћ. Много тога је утицало на тај негативни наратив, а то треба да се промени. Надам се да хоће у наредном периоду уз залагање и рад свих нас – закључује Прица.