Инфо

1. децембар 2022.1. дец 2022.
Зашто луцерка брзо пропада
Пољопривредници питају

Зашто луцерка брзо пропада

Луцерка је нашла своје право место у већини реона наше земље. Велики број произвођача гаји ову културу и цени њена својства у која се убрајају:
-Велики приноси не само по количини биљне масе по хектару, већ и по њеној високој хранљивој вредности и нарочито богаству у протеинима.
-Већи број откоса у току године и дугогодишње искоришћавање, омогућава да се на доста лак и јефтин начин дође до велике количине квалитетне сточне хране.
-У плодосмени луцерка је веома добар предусев за све друге усеве,јер она поправља земљиште, обогаћује га азотом а сама неизискује ђубрење овим ђубривом.
-Добро се прилагођава и успева и на релативно слабијим земљиштима и у условима суше док други усеви пропадају она се бори и након прве кише настави и даје добре приносе.

Пољопривредници који су увидели све ове вредности луцерке постављају питање зашто брзо пропада. Неки сматрају да је то до сорте, или пак је у питању ђубрење,можда земљиште…И сви су они у праву, па ћемо мало појаснити.

Луцерка је вишегодишња биљка и у нормалним исловима она може да живи 4,5 па и више година, без обзира о којој је сорти реч. Неоспорно је да је сорта значајан фактор у производњи али оно што можемо рећи је то да су неке сорте посебно новије, толерантније на слабо кисела и нешто тежа земљишта. Зато неке сорте пре пропадају ако су мање толерантне на услове гајења.

Земљиште има веома важну улогу при заснивању луцеришта, јер она тешко опстаје на киселим, тешким, хладним, непропусним земљиштима. И ово је један од разлога брзог пропадања, посебно ако се луцериште заснива без предходне анализе земљишта.

Луцерка је биљка која изузетно брзо расте и развија се. Познато је како она брзо креће у пролеће чим наступе топлији дани и како се брзо регенерише после сваког откоса којих може бити и 5. Ако у земљишту нема довољно минералне хране она од глади почиње да пропада. Према томе дуг живот луцерке може се осигурати само уз одговарајућу исхрану.

Луцерка је биљка која се ђубри другачије од пшенице и кукуруза како су наши произвођачи навикли. Корен луцерке допире дубоко у земљиште један,два па чак и пет метара. Свакако да се већи део коренове масе развија у плићем делу земљишта,поготово ако ту налази довољно хранива. Када се луцерка први пут гаји на некој парцели, она може малте не и без ђубрења давати добре приносе, јер својим кореном који допире дубље од других до тада гајених биљака, она користи резерве биљне хране из дубљих слојева до којих до тада нису могли други коренови да допру. При поновној сетви луцерке на исту парцелу тих резерви више нема и она пропада.

С друге стране, таквим карактером укорењавања луцерке објашњава се зашто нема ефекта од уношења минералних ђубрива у плитак слој земљишта, под тањирачу или дрљачу.

Луцерка је вишегодишња биљка из фамилије лептирњача, са дубокоходним вретенастим кореном и због тога се минерална ђубрива уносе на пуну дубину, а то значи да се никако несме пропустити ђубрење пре дубоког орања. Треба унети веће количине како би корен имао на располагању довољно хране док траје продуктивност. Треба ђубрити углавном калијумовим и фосфорним ђубривима, пошто луцерка као лептирњача сама обезбеђује себи довољне количине азотне хране. Фосфорна и калијумова ђубрива немогу се уносити под луцерку на већу дубину у другој или трећој години. Да би била доступна кореновом систему она треба да се нађу у читавом слоју у коме се корен простире. Ђубрива која дајемо површински,а нарочито фосфорна, која се слабо крећу по дубини, биће само делимично искоришћена, и то само када је овај плитак површински слој влажан, што у нашим условима није чест случај у доба вегетације.

Познато је да се сваки корен па и луцерке, усмерава током развића према положају биљне хране. Отуда са плитким уношењем минералних ђубрива, фаворизује образовање плитких жила, а тиме биљка постаје осетљива на сушу. Другим речима, уношењем ђубрива у дубљи слој слично дубокој обради а и повезано са њом,усмеравају се биљке на дубље укорењавање, што је за наше доста сушне реоне производње од велике важности.

И још један разлог пропадања луцеришта је, недомаћински однос према овој биљној култури. Неводи се рачуна па се парцеле за сетву луцерке ђубре стајњаком, а са њим познато је да се унесе велики број семена разних коровских биљака, што је погрешно. Ако то већ раде произвођачи морају доста пажње посветитити заштити, односно сузбијању корова у фази када је то најуспешније. Што значи да се стајњак мора унети под предусев на жељену парцелу где ће се засновати луцериште.
Дипл.инг Светлана Златарић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa