Паметно србовање

У оквиру Манифестације “Винаверов свет”, протеклог петка промовисана је књига историчара Бранислава Станковића „КОНСТАНТИН – књига о Винаверу/Српство као судбина“. У препуној Дворани Винавер у Анексу, говорили су рецензенти др Милица Винавер Ковић и др Владимир Димитријевић.

- На кључним топосима српске сакралне историје попут Косова и Грачанице, Станислав Винавер је показао да је за њега српство било дух и култура. Свесно опредељен за највише вредности српског народа, умео је да их брани на достојан начин и да покаже да европско и домаће нису супротстављени код њега, који је био човек огромних знања и изванредних увида. Његово доба тек предстоји. Значајни рад Гојка Тешића на издању Сабраних дела Станислава Винавера, као и покретање Винаверових дана у Шапцу показује да ниједно значајно дело не може да пропадне и ишчезне у времену, а књиге попут ових нас подсећају како да и данас, што је веома тешко, останемо своји и да “паметно србујемо”, истакао је др Димитријевић.

Фото: "Глас Подриња"

Аутор је рекао да је Винавер једна од његових опсесија, а друга су људи који су се, иако нису Срби, определили да духовно и културно припадају српском народу. Зато је ова књига била природан избор.

- У том тренутку, српски народ је својом опредељеношћу за српство и духовно и територијално уједињење успео да изнедри елиту која је умела да уобличи и дефинише националне и духовне пориве народа и да их оствари у оба балканска и Првом светском рату. Књига је усмерена на Винаверово српско опредељење и његову националну заветну мисао за коју је живео и дисао. Говорио је: Морамо упознати цео свет да бисмо упознали себе“, а себе се никада није одрекао. Све што је могао да да српском народу и српству он је дао. У оба велика рата био је спреман да за српство и Србију положи свој живот, река је Станковић.

Фото: "Глас Подриња"

На питање где смо ми данас у односу на време у коме је Винавер живео, аутор је одговорио: „Далеко, али сам оптимистичан, јер долазе генерације које се диве Новаку Ђоковићу када подигне три прста и нашим одбојкашицама када загрљене певају химну Боже правде“.