Када би на рођењу мајка могла пожелети само један најкориснији поклон на своје дете, то би била радозналост (Еленор Рузвелт). Никада не треба престати са постављањем питања, радозналост има свој самостални разлог за постојање. Немам ниједан посебан таленат, само сам јако и константно радознао (Ајнштајн)
Почетак знања није учење, већ знатижеља, радозналост у којој се крије задовољство због решавања једне мистерије (што је заправо свако питање) што из неког разлога окупира пажњу. Свет детета је шарен, испуњен детаљима, а сваки призор је потенцијално једна прича и још једна врата на која ће покуцати у жељи да му се отворе како би се пред њим приказао још један простор свакодневице. Као свесна бића малишани не могу бити задовољни само спознајом облика, јер изглед је свега један аспект било чега, они желе да знају шта је то што су оком упознали, због чега је баш то ту и зашто је важно.
Мали Стефан Крајчиновић је тек на половини између треће и четврте године живота. Сви досадашњи дани испуњени су потрагом за одговорима на питања која се у њему множе из дана у дана. Одговор се уреже у сећање и већ сада је малишан истинска ризница знања какво не би сте могли претпоставити да постоји код некога његових година. Препознаје сваку заставу света, укључујући и оне мање познате, потом позиције апсолутно свих држава, чак и територија које су толико мале да не могу стати на карту света. Главне градове непогрешиво повезује са државама чији су центри, имена улица свог града са личностима које их носе. Бисте, споменици и спомен обележја знаменитих особа у Шапцу ретко се налазе у улицама које носе њихова имена, али Стефан тачно зна локације. Фотографије свих познаје на први поглед. Познати су му стихови песама за све узрасте, музичке бравуре, од дечјих песама, преко популарне музике до руковети Стевана Стојановића Мокрањца. Саобраћајне знаке познаје без изузетка и још много, баш много тога...
Једна од пасија Стефанове мајке су мотивационе цртице и афоризми. Инспирације је на сваком кораку, али и у данима са децом. Зашто увек мислимо да нам срећу краду други? Срећа која је нас заобишла не значи да је украдена већ да нам није ни припадала. Сваки дан је јединствен и непоновљив. Сваки дан је данас и никада више. Ако паднете важно је да што пре устанете. Док лежите може се само десити да вас још неко прегази. Ако желиш да дођеш до циља, мораш га прво имати.
-Свако интересовање које је исказао било је на његову инцијативу. Супруг и ја смо одлучили да ниједног тренутна не намећемо сазнања, већ да следимо његову радозналост. На многа питања ни ми нисмо занали одговор, али је благослов што живимо у времену интернета када је знање на један или два клика, те сваки одговор брзо нађемо и утолимо ту глад за знањем – говори нам Стефанова мајка Јелена. Већину слова азбуке и абецеде је познавао пре него што је знао да их изговори. Показао би руком које га интересује, а уз одоговор родитеља, уследио би и појам који почиње тим гласом. Пре него је научио да изговори слово Ш, умео је да га покаже, а потом руком додирне теме, место за шешир. Данас зна гласове оба писма. Успешно их спаја у речи. Уколико су још сувише компликоване за изговор, пронађе креативан пут да је каже на свој начин.
Стефанов шарени свет почиње у изнајмљеном дому који дели са мајком, оцем и млађим братом Немањом, који је тек недавно стигао. У том микро универзуму свуда око њега су цртежи омиљених јунака анимираних филмова, портрети знаменитих личности и један његов. Све су то дела оца Дарка, капетана прве класе, запсленог при Војсци Србије и мајке, по струци здравствене раднице и првог лајф коуча у Шапцу, који у себи носе таленат за сликарство.
-Желео сам да се бавим сликарством, пре свега портретима и иконама, међутим није било интересовања код других. Уз Стефана сам нашао начин да будем мотивисан, креативан и да негујем стваралаштво у којем уживам – наглашава тата Дарко.
Фото: Приватна архива
По смерницама првенца су собу претворили у радионицу знања где је на сваком кораку нови извор одговора на безброј питања. Књиге, мале енциклопедије, збирке песама, картице знања из различитих области, интерактивне мапе, фотографије знаменитих људи, буквар...
-Константно заједно учимо, а живимо и врло здраво, јер нас Стефан води у дуге шетње различитим улицама (смех). Увек инсистира да упозна целу улицу, од почетка до краја, детаље који се у њој налазе, а тек када све то савлада прелази у наредну. Када научи, упамти, то остаје код њега у целини у сећању и прелазимо на следећу. Генерално принцип учења код Стефана је такав да интересовање за ново знање траје докле год не упамти све што му је важно. Када то учини, одабере следећу област.
Шта је тајна његовог знања, на који начин трогодишњак обрађује информације тако да оне остану у целини у сећању, како их репродукује на различите, али увек исправне начине, родитељи не знају. У будућности планирају тест интелигенције, међутим нема разлога за журбу. Примарни задатак је да прате интересовања која исказује и заједно долазе до одговора на недоумице.
-Свако дете је једна прича, не постоји универзално правило одгајања. Родитељи бирају оно за које мисле да је најбоље, нико не може дете волети више од њих. Најискреније верујем да је потенцијал у сваком детету и потребно је бити потпора да се он искаже у пуној мери. Одлучили смо да следимо свако његово интересовање, небитно да ли ће и када о томе учити у вртићу, школи или касније, само дете ће распоредити све у себи, но схватили смо да би био разочаран уколико не би имао нашу подршку у тој потрази за одговорима.
Није ово само време информационих технлогија, већ и финансисјког императива где је потрага за материјалним немилосрдна у отимању времена. Најтежи задатак је ускладити све. Родитељ неминовно све време које преостане посвећује детету, међутим најтежа битка је обезбедити да тог „преосталог“, а у ствари најважнијег времена буде што више, те да се све тескобе дана одбаце када се закорачи у дом.
- Главно је неограничено стрпљење. На свако питање постији одговор. „Не знам“ је апсолутно прихватљиво, али нема разлога да буде коначно. Као и сви, тако ни Стефан не може да се у тренутку сети неког одговора када му поставим питање, али колико год треба сачекам да се сам сети. Сматрам да је то доказ поверења између нас. Као што ми подижемо њега, тако и Стефан учи нас и не мислим да је изузетак по томе, то видим као генерално правило у односу родитељ – дете.
Стефан је заљубљеник у знање и свака инфомација доноси радост коју несебично дели са другима. Добро је упознао интерактивну мапу и себи је наметнуо нови изазов, то је да буде бржи од ње у проналажењу одговора на питања која крије прича о држави на чију територију је прислонио прст.
- Стефан је радознао, жељан знања, као и свако дете има своје „бубице“ које треба исправити временом. Трудимо се да увек имамо договор са њим, где нас он неће послушати из страха од казне, већ зато што разуме да је договор за његово добро. Желимо да тако наставимо и у каснијим годинама. Малишан је добио нову сатисфакцију, нове картица са информацијама које до сада није имао, али је пожелео да сазна и тако започео нови пут учења.
-Питали су га шта ће бити када порасте, рекао је да ће бити велики – кроз смех се присетио тата. Детињство је време у коме је свет велика, шарена лопта, испуњена лепотама, могућностима. Године ће наметнути коначан избор, а до њега вреди трагати универзумом могућности. Када дете порасте и буде велико que sera sera...
Фото: Приватна архива
