Почетак новог спортског пута

Младић у Европи
Ранац на леђима, лична документа, индекс Економског факултета. Кофер у једној руци у другој карта за Цирих, датум повратка не постоји. Нови век је почео свој пут годину дана раније, а један млади спортиста започиње своје путешествије. Тек је закорачио у пунолетно доба, пред њим су била три пута, одабрао је А сад адио и Que sera sera. У матичном клубу је могао да чека шансу, могао је да се опрости од рукомета и посвети студијама, а изабрао је трећи пут да каже Да на понуду Грасхоперса.

- Уз сав ризик, поласкан интересовањем великог клуба и Лиге у успону, прихватио сам позив. Швајцарска је уређена држава, међутим није лако младом играчу да се привикне, много ми је помогао рукометни великан Златко Портнер, тако је све пчело. Од студија нисам одустао, диплома је доказ – присећа се Урош Лазаревић, шабачки рукометаш, који се након дуге иостране каријере вратио у свој родни град и започео нови спортски пут, али сећања још остају на стазама којима је прошао.

У Катару за друге важе мало либералније норме, у Ирану не. Свака жена мора да буде покривена, мушкарац не сме у јавности да носи кратке панталоне, слобода је у оквирима које је прописала држава и важе за све

На полици су дресови: Грасхоперса, Горења, Анконе, Ал Сада, Ал Шамала, Емштегена, Кремеа, Сабзевара, Бриксена, Струге. У личном адресару осам осам држава, безброј дестинација, од Македоније до Ирана и назад. Прва лекција је упорност, посвећеност на тренингу, спортски живот и слободно време за учење језика. Када је усавршио енглески, научио немачки и италијански све је било лакше у свакодневици: Швице, Немачке, Аустрије, Словеније, Италије...

-У Италији је било најлепше, начин живота и менталитет су слични нашем. У сваком граду сам налазио свој ритам свакодневице, а свака средина је била ново искуство. У Немачкој, Аустрији, Швајцарској људи су другачији, хладнији.

(Не)виђена Азија
Двадесет сезона је градио каријеру у печалби, од младог постајао искусан играч, од новајлије који се доказује крчио је пут ка улози лидера екипа. Крстарио је Европом, али не само њом, стигао је и до Азије.

-У Катару је 22. век, то што тамо постоји тешко је и у машти створити. Допутовао сам у јеку припрема за Светски шампионат 2015. Улагали су велики новац, нису питали за цену, од играча до инфраструктуре. Ницале су велике, врхунске дворане, долазили страни рукометаши -– вели Урош, уз додатак да популарност нису могли купити.

-Уђете у дворану са 20.000 места, а у њој 20 људи или и нема гледалаца, већ два шеика, власници клубова, гледају меч.

Посебно искуство био је боравак у иранском Сабзевару. Тешко је дефинисати све детаље у држави врло ригидној са становишта људских права, слобода, а опет земљи која улаже у спорт и напредак у том сегменту верујући странцима.

- Видео сам да уважавају и цене странце, међутим од њих захтевају да поштују домаћине и њихов начин живота. У Катару за друге важе мало либералније норме, у Ирану не. Свака жена мора да буде покривена, мушкарац не сме у јавности да носи кратке панталоне, слобода је у оквирима које је прописала држава и важе за све. Истовремено ме пријатно изненадило колико људи воле и познају рукомет, неретко сам играо пред пуним трибинама, неколико хиљада људи, навијање.
Сваки нови ангажман је почетак једне приче, посебна авантура једнако сличне и различита другима. Катар и Иран су пружили различите доживљаје Азије, а онда се за Лазаревића заинтересовао клуб из Багдада.

-Понуда је била ту, смештај у тзв. зеленој зони, посебно обезбеђеној, у близини Амбасаде САД. Размишљао сам, али на крају сам се ипак захвалио. Није лако одбити понуду, но све ово време Ирак је небезбедан, тих година је Исламска држава још била јака и у рату са Ираком, нисам био рад да ризикујем.

Професионални спорт је однео много тренутака са најближима, живот спортисте подразумева велику одговорност, правила која важе и ван тренинга и утакмица. Притисак је увек присутан. Теже је бити странац у слабијој лиги, очекивања су већа, независна су од резултата клуба

Живот спортисте као и свако друго занимање, има предности и мане у односу где је немогуће подвући црту без задовољства или без жала.

-Рукомет ми је дао много пријатеља, животно искуство, упознавање других култура, испуњење неких снова и мислим да сам кроз све и себе унапредио. Познанства су донела много и мени, а трудио сам се да помогнем и заједници. Два пута је више од стотину спортиста из Шапца бесплатно одлазило на Игре у Анкони - прича Урош док у мислима окреће и другу страну медаље.

-Професионални спорт је однео много тренутака са најближима, живот спортисте подразумева велику одговорност, правила која важе и ван тренинга и утакмица. Притисак је увек присутан. Теже је бити странац у слабијој лиги, очекивања су већа, независна су од резултата клуба. Потешкоћа када сте из државе ван Европске уније је та што се теже обезбеђује неопходна документација, трошкови су већи, неколико добрих уговора је пропало, јер упркос свим договореним условима нису успели да обезбеде неопходне папире за радну дозволу.

Кући је за све ове године долазио између сезона или на паузама, рукомет професионално није заиграо овде од оног дана када је одлетео подно Алпа. На радару селектора репрезентације Србије питање да ли је некада био, позив није стизао, желели су га у својој националној селекцији Либанци и Катрани, али је ипак репрезентација остала један неиспуњен сан који је годинама бледео. Причу је заокружио на клупском нивоу. Пролетос је последњи пут махнуо публици на крају утакмице, спаковао кофере, резервисао карту у једном правцу, у смеру Србије и Шапца, спреман за још један нови почетак, наравно спортски.

Мулти бол систем
Савремене технологије господаре и уместо неравноправне борбе против, потребно је наћи заједничку тачку у којој оне доприносе физичком развоју и напретку. Урош Лазаревић је први у региону бивше Југославије, баш у Шабац, донео систем мултибол, осмишљен у Немачкој, примењен широм Европе. Погодан за све од пет до 95 година.

-Користи га сви немачки спортски колективи, Бајерн Минхен пре свих. Нуди врхунски тренинг за рукометаше, фудбалере, тенисере, али и све спортисте због широког спектра могућности. То је систем са сензорима што региструје ударац и камера која региструје покрете. Кроз софтвер су наметнути задаци које спортиста испуњава. Могуће су вежбе шута, прецизности, кретања, координације, у реалном времену..

Када је одлучио да направи искорак у тренингу сетио се својих тренинга у детињству, шутева на отвореном терену ондашњег “Партизана” када су постојале две опције, пронаћи некога спремног да доноси лопте након ударца, или бити сам себи испомоћ трчећи и губећи ефективно значајан део тренинга.

У комбинацији са тренингом МБ даје најбоље резултате, повећава индивидуалне перформансе спортиста. Једнако је, истиче Урош, погодан и за оне најмлађе.

-Сви би волели да мобилни телефони и игре нису замениле пољане и уживо спортове деци, али је то реланост. Мулти бол системом најмлађи играју различите игрице, испуњвају задатке, али уместо статичног положаја, испуњавање захтева кретање, брзину, прецизност и играјући они истовремено тренирају. Не играју кроз аватаре покренуте на тастатури, већ директно учествују. Укратко играју игрице и физички су активни – прецизира Лазаревић.